Појачано дипломатско ангажовање Србије како би показала да не одустаје од КиМ, реактивирање улоге СБ УН, као и размишљање о промени структура међународног присуства на Косову и Метохији, кораци су које званични Београд треба да предузме уколико изостане реакција НАТО поводом најновијих дешавања и најавама о могућем повлачењу Кфора са кључних позиција на КиМ и отварања Моста на Ибру.
Овако дипломате виде могућу реакцију Србију, а након писма које је председник Србије Александар Вучић упутио генералном секретару НАТО-а Марку Рутеу, док се системски притисак на Србе на Косову и Метохији појачава свакодневно сваком новом једностраном акцијом Приштине усмереном ка погоршавању положаја српског народа. За то време из Брисела стижи "учтиво" срочена и упакована саопштења европских представника, док западни међународни званичници уверавају да је безбедносна ситуација боља, да решења треба да узму у обзир потребе свих заједница, наводећи како и друге неалбанске заједнице живе исто.
И док из Брисела стижу саопштења која треба да "помире" обе стране у циљу проналажења најбољег решења држећи се и даље дијалога и нормализације, из Москве шаљу јасна упозорења на ситуацију у аутономној покрајини КиМ и на пораст намерног системског терора над српским становништвом.
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић сматра да НАТО има силу која је једина у стању да контролише понашање приштинских институција. Уколико изостане реакција, Миливојевић очекује почетак озбиљније политичке и дипломатске активности на одбрани интереса.
"Дипломатским активностима треба да се оснаже српски аргументи и да питање КиМ дође на дневни ред надлежних механизама УН-а, као и да се оснажи Резолуција 1244 и њена обавезност", указује Миливојевић за РТ Балкан.
Писмо је због тога, како каже, упућено НАТО-у, "јер има тврду моћ".
"Видећемо да ли ће бити реакције. Уколико не буде, Србији остаје једино средство да се обрати месном надлежном – СБ УН, зато што је Резолуција 1244 и даље на снази и обавезујућа је", објашњава Миливојевић.
Како истиче, "ово је тест и за НАТО, у којој мери је веран мандату који спроводи кроз Кфор, а колико нешто што је геополитика западног савеза и западних центара моћи".
"Лично мислим да све ово што ради Курти, то што се прећутно толеришу и најновије мере и акције са проценом да је безбедносна ситуација позитивна, као и да треба редуцирати ангажовање Кфора и усмери на безбедносне структуре тзв. Косова, је иста политика која има јединствени циљ да се наметне и потврди 'косовска државност'. Песимиста сам око могуће реакције господина Рутеа", наводи Миливојевић.
У том правцу, како указује, и Куртијева и стратегија НАТО се поклапају, "да се косовско питање што пре реши јер се глобални односи мењају и улази се у формирање нове равнотеже снага". Глобални односи се, како подсећа, "крећу на релацији Вашингтон–Москва–Пекинг и у таквим околностима, истиче "западни интереси су да се њихове сфере интереса у датим околностима заокруже".
Други мотив је сматра Миливојевић, интерес регионалних сила, Берлина и Лондона, који ће утицати на НАТО да се политика Приштине подржи.
"Берлинска политика подразумева нове границе са 'Косовом' као независном државом и Србијом без КиМ. Они желе да оснаже своју позицију подстичући све ово", оцењује Миливојевић.
Некадашњи министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић оцењује да Београд треба да реактивира и реафирмише улогу Савета безбедности УН у вези са решавањем проблема на Косову и Метохији, пошто се, како указује, "сада НАТО и ЕУ, који су од почетка на страни сепаратизма и тероризма, одричу сваке одговорности када је реч о безбедности српског народа".
"Србија мора свим мирним средствима да брани своја права по основним принципима међународних односа, свој народ који је животно угрожен, као и све оно што јој по праву и историји припада. Београд треба паралелно да тражи извршавања свих неизвршених обавеза такозване међународне заједнице према Србији", истакао је Јовановић за Срну.
Он је изразио подршку иницијативи да се хитно затражи седница СБ УН о КиМ због насиља које се тамо спроводи над Србима, те истакао да ту прилику треба искористити за покретања питања неизвршених обавеза према Србији и српском народу које су утврђене Резолуцијом УН 1244.
"Међу тим неизвршеним обавезама на првом месту је успоставити захтев за слободан, безбедан и достојанствен повратак 250.000 протераних Срба и других неалбанаца на Косово и Метохију, као и покретање права на повратак договорених контингената војске и полиције Србије", рекао је Јовановић и навео да Србија "треба да тражи и поништавање свих одлука и промена које су настале од времена доношења Резолуције 1244 до данас, међу којима је формирање тзв. косовских безбедносних снага".
Он је истакао да треба да се размишља и о томе да се промени структура међународног присуства на Косову и Метохији.
"Државе које су носиоци глобалних односа као што су Русија, Кина, Индија и земље БРИКС-а које су чланице СБ УН носе одговорност за укупну ситуацију на свету имају права да учествују у једној таквој позамашној и изузетно одговорној мисији као што је одржавање дела српске територије под истинским пуним мандатом Савета безбедности", рекао је Јовановић.
Портпарол руског Министарства спољних послова, Марија Захарова данас је указала да се "угњетавање на етничкој основи дешава уз прећутно одобрење међународних снага распоређених у овом делу Србије под покровитељством НАТО-а, ЕУ и УН".
Москва је позвала све међународне организације да предузму свеобухватне мере како би спречиле потенцијалну хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији. Према њеним речима, с обзиром на континуирану крајњу нестабилност у покрајини, повлачење Кфора са кључних локација распоређивања је неприхватљиво.
"Мултинационални контингент распоређен у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН мора наставити да у потпуности обавља своје додељене дужности без учешћа очигледно непоузданих косовско-албанских снага безбедности", навела је Захарова.
Раније је, председник Србије изјавио да је писмо генералном секретару Марку Рутеу послао у намери да остане писани траг да је упозорио на, како је рекао, дивљање Аљбина Куртија. Како је рекао, одговор очекује до понедељка или уторка.
Претходно је, и шеф Мисије Оебс на КиМ Џерард Мекгарк истакао је и да су Срби на КиМ највише забринути због приступа правди, имовини и услугама, а када је у питању рушења кућа на Газиводама, да је "сасвим оправдано што је уследила снажна међународна реакција, јер сви правни путеви нису били у потпуности искоришћени и окончани, а ипак су предузете мере извршења". Под снажном реакцијом, Мекгарк мисли вероватно на саопштења, а под брзом реакцијом тзв. косовске полиције подразумева одлуку о суспензији два послодавца.