Просто је невероватно да макар Удружење новинара Србије није осудило одлуку Јутјуба да брутално цензурише и забрани канал славном светском режисеру Емиру Кустурици, каже некадашњи члан УНС-а Предраг Васиљевић.
"Некако се човек, колико год да су му познате игре моћи и расподела карата на медијско-политичкој сцени, увек изнова шокира пред оваквом (не)професионалном мизеријом и кукавичлуком", написао је Васиљевић на Спутњику Србија.
Јутјуб је ове недеље једноставно укинуо, угасио и 'спржио' канал великог српског и светског уметника Емира Кустурице. Угасио је канал, који је истина у медијском партнерству са Спутњиком, али пре свега представља серију емисија о Кустином животу, филмском стваралаштву, идејама, култури, погледу на свет као и на геополитичке ломове који опредељују будућност цивилизације, пише Васиљевић.
Забрањен је Кустурица, и то баш сада, док у серијама објављује раскошне, поетичне, питорескне и бескрајно духовите кадрове са снимања свог новог играног филма Чуружанка.
И дошли смо у такво друштвено, културолошко и социолошко стање, толико смо утрнули да нико осим Спутњика и наших саговорника (Милорада Вучелића, Љиље Смајловић, Матије Бећковића, Владана Вукосављевића, Слободана Рељића...), као и појединих регионалних медијских сервиса (РТ Балкан, РТРС, НСПМ...) не подигне глас против таквог гебелсовског лудила које заиста представља ново паљење књига, као 1933. године на Тргу Опера у Берлину, додао је.
Ћутање горе и од цензуре
Горе од самог паљења Јутјуб канала, каже Васиљевић, је ћутање силних бораца за људска и медијска права, ћутање невладиних организација, ћутање колега новинара и уредника на свим странама медијско-политичког спектра.
То ненормално скривање великих и гласних "истинољубаца" и та тишина просто намећу питање – да ли смо заиста толико пали.
Спутњику као руском државном медију већ годинама гасе платформе на готово свим друштвеним мрежама, западни цензори нас непрекидно саплићу, забрањују и спутавају и ми смо навикли на ту неправедну и немилосрду борбу и не очекујемо ничију заштиту, пише он. Срећом, радимо у земљи која једина није увела санкције Руској Федерацији па можемо да функционишемо. Борићемо се и даље сами.
Али, заиста је невероватно да блокирање, забрана и тотална цензура човека који је овој земљи донео две Златне палме и Златног лава (на истом том Западу), није чак ни вест за српске медије.
И да се Удружење новинара Србије, (остала медијска удружења и асоцијације да и не помињем), на челу са Ракочевићем који као да је ућуткан, није удостојило да објави бар неко мало, скромно, бирократско и штуро саопштење.
Изгледа да је свима било лакше да буду на "службеном путу", и да се сакрију као у "подземље" пристајући тако да слобода речи и мисли живи у "дому за вешање".