Један од најбољих кошаркаша на свету довео је протеклих дана целу кошаркашку екипу "Лејкерса", клуба у чијем је тиму – у свој родни град. Екипа из Лос Анђелеса је у пратњи свог домаћина Луке Дончића прокрстарила кроз Словенију и постала права туристичка атракција. Већи део становништва, а нарочито страних туриста, одушевљено их је поздравио.
Ни мариборски "Вечер" није крио френетично расположење: "Лејкерси су ових дана били у Љубљани. Не у Лондону. Не у Паризу. Не у Риму. Него у Љубљани. Зато што их је Лука Дончић позвао код себе кући. /…/ И Лејкерси су дошли. Приватним авионом. Лука им је припремио вишедневни програм чији главни циљ није била промоција Словеније, него нешто много практичније – да се екипа пред нову сезону боље упозна и повеже. Заједнички тренинзи, забава, храна, голф, дружење. /…/ Љубљана је уз ту посету очекивано 'одлепила'. Црни комбији постали су градска знаменитост. Навијачи су вребали испред хотела и спортске хале Стожице. Чекали су на улицама и свуда где је постојала и најмања вероватноћа да ће се иза неких врата појавити неки кошаркаш. Када су се Лејкерси провозали Љубљаницом, дуж реке су им махали непрегледни шпалири људи… /…/ Зато што је у Љубљану стигла једна од највећих спортских екипа на свету, и то зато што ју је позвао један Словенац."
Већина актуелној словеначкој влади блиских медија, међутим, била је далеко од одушевљења. За њих Дончић, са "меканим ћ" у презимену, како у Словенији радо проскрибују оне који вуку корене из других република некадашње заједничке државе Југославије, никада није довољно "Словенац", мада се и лично у Словенији тако декларише.
У Лукином позиву саиграчима да део одмора проведу у Словенији нису препознали ништа спортско, већ су и Лејкерсе срозали на терен баналних политичких обрачуна. Док су једни истицали да је посета Лејкерса "велика част за Словенију", други нису успели да прикрију бес и мржњу јер је Дончић својим славним колегама у Словенији представио српску, уместо словеначку културу!
Портал "е-Марибор" није крио гнушање: "Лука Дончић је саиграче из 'Лос Анђелес Лејкерса' позвао у Словенију у којој је рођен. Дакле, то је требало да буде велика промоција за Словенију. Али, да ли је то била и промоција словеначке културе, обичаја, традиције и музике? Не, јер је тамо превладала српска култура! Док левичарски медији, као у трансу, преувеличавају посету кошаркаша 'ЛА Лејкерса' Словенији, све то с друге стране баца тамну сенку на промоцију наше земље у културном смислу. /…/ Лука Дончић, уместо да Американцима представи бар део словеначке културе, на забаву доведе – српску културу! По чему ће Американци памтити Словенију, осим по Бледу? Сигурно не по култури. Певачица Динна (која иначе живи у Словенији, али очигледно не уме да пева на словеначком), српска певачица Теодора, а уз њих и још два београдска бенда – то није никаква промоција Словеније, него гажење словеначке културе. И да не буде забуне – како се и са ким проводи Лука Дончић, његова је ствар. Али када у Словенију доведе своје америчке саиграче, прича је ипак мало другачија, јер их је довео у земљу која очигледно има другачију културу од Дончићеве."
Мариборски портал у истом духу закључује: "Ако је хтео Американцима да представи Словенију, био је ред да им покаже и аутентичну словеначку културу, музику и традицију – а не балкански музички ритам који са Словенијом, словеначким обичајима и њеном промоцијом нема ништа заједничко. Американци су тако из Словеније можда понели по коју лепу успомену, али баш ништа од изворне словеначке културе. Срамота!"
И љубљанска комерцијална ПОП ТВ није далеко одмакла. Нема сумње да је "освешћеним Словенцима" уз два бенда из Београда као кост у грлу запео и Дончићев избор певачице Динне (право име Дина Араповић), коју "не познају само љубитељи балканске музике, јер је 29-годишња Словенка својим радом стекла завидан круг обожавалаца". Тако је то када словеначки медији од Луке Дончића и Дине Араповић покушавају да по сваку цену направе праве и чистокрвне "Словенце". Дончићев потез је захваљујући таквим реакцијама показао да није мали број оних који у словеначком друштву одбијају да прихвате различитост, а посебно другачију музику и културу – нарочито ако стиже из Србије. И зато су сада ударили и на Дончића, момка српских корена које не жели да крије.
Портал "е-Марибор" се Луки осветио и тако што је његово презиме у наслову текста напрасно "пословенчен", брисањем "меканог ћ" који није познат у словеначкој азбуци, већ само слово "ч". Па је Дончић преко ноћи у Словенији постао Дончич, управо онако како су фашисти и нацисти некада покушавали да италијанизују и германизују словеначка презимена.
Уместо да коначно схвате и прихвате да је Словенија и оно што јесте Дончић – дакле друштво у коме више од 10 одсто људи има претке са "југа" некадашње државе и да је зато и та култура подједнако укорењена и одомаћена у Словенији – словеначки десничари би да га асимилују и претворе у "правог Словенца", обученог у "ледерхозне", који слуша искључиво "говедарску музику". Што је подругљив назив за народњачке полке, како их види млађа генерација Словенаца.
Све то подсећа на чувени балкон са којег је вођа Трећег рајха у центру Марибора ономад тражио да се "ова земља понемчи". Сада су се у сличној роли нашли многи словеначки политичари и новинари. Али – крв није вода. Дончић је желео да забави своје колеге и то му је свакако успело – управо зато што није заборавио своје корене.