Чак 47,09 одсто испитаника напустило би Косово и Метохију уколико би интеграција образовног и здравственог система била спроведена без претходног договора са представницима српске заједнице.
Ово је резултат истраживања јавног мњења под називом "Увид у изазове, потребе и ставове српске заједнице на Косову" које је на узорку од 600 испитаника у 17 општина на Космету крајем 2025. и почетком 2026. обавила НВО Центар за афирмативне друштвене акције ЦАСА у Северној Митровици.
Истовремено, само 17,47 одсто испитаника одговорило је да таква интеграција не би утицала на њихову одлуку о останку, док 35,45 одсто није могло да процени њен утицај.
Како наводи ова НВО, истраживање је показало да проблем грађани не виде првенствено у квалитету постојећих здравствених и образовних услуга, већ у неизвесности око њиховог будућег институционалног статуса.
За Србе, учеснике анкете посебно су важна питања очувања наставе не српском језику, признавања диплома и професионалних квалификација, заштита права запослених и очување доступности здравствене заштите.
Поред 600 анкетираних, током истраживања обављено је и 12 дубинских интервјуа са представницима сектора здравства и образовања, стручњацима, новинарима и представницима цивилног друштва.
"Резултати истраживања показују да се српска заједница на Kосову налази у стању изражене институционалне, друштвене и егзистенцијалне неизвесности. Доминантна перцепција грађана јесте да се положај заједнице током протекле године додатно погоршао, при чему се као најважнији проблеми издвајају најављена тзв. интеграција здравства и образовања, односно, затварање институција које функционишу у српском систему, политичке и међуетничке тензије, неповољна економска ситуација и ограничене могућности запошљавања", наводи се у извештају ове НВО.
Резултати истраживања даље су показали да више од две трећине грађана види погоршање положаја српске заједнице на Косову и Метохији.
Тако је 33,90 одсто испитаника изјавило да се положај српске заједнице веома погоршао у односу на претходну годину. Само 2,57 посто испитаника одговорило је да је њихов положај побољшан, док 2,74 оцењује оцењује да им је сада на Космету много боље.
Структура запослености на Косову и Метохији којом се такође бавило ово истраживање показала је да су институције које функционишу у српском систему и даље значајне за економску одрживост заједнице: међу запосленим испитаницима, 59,06 одсто ради у институцијама у српском систему, док само 9,06 посто ради у институцијама косовског система.
"То значи да евентуалне институционалне промене у здравству и образовању нису само питање административне реорганизације, већ потенцијално имају директне последице по запосленост, социјалну сигурност и локалне економије", наводи се у извештају.
Резултати даље показују да, док велика већина испитаника не подржава најављену интеграцију образовања и здравства у постојећем политичком и институционалном контексту, око 85 одсто подржава повратак Срба у институције на северу KиМ. Подршка повратку у институције порасла је у односу на претходну годину.
Истраживање је потврдило и наставак тренда исељавања српске заједнице са Kосмета.
"Међутим, грађани миграције све мање посматрају само кроз економску призму. Поред економских разлога, политичка нестабилност, осећај безбедносне несигурности и институционална неизвесност све више утичу на одлуку о одласку, нарочито међу становницима севера KиМ. Истраживање упозорава да миграција представља дугорочан демографски изазов за одрживост и будуће присуство српске заједнице", наводи ЦАСА.