Србија и Балкан
Да ли ће и сада исход бити исти: У Приштини и на КиМ све je исто као пред дочек Харадинаја из Хага
По читавом Косову и Метохији мало ко од Албанаца, показују све изјаве и анкете ових дана, доводи под сумњу да Тачи, Краснићи, Сељими и Весељи, којима се у Хагу суди за ратне и злочине против човечности, буду ослобођени. Друга могућност, да буду осуђени, просто се не разматра, једино што кажу јесте да ће у супротном "Косово, Албанија и Северна Македонија горети"
Тог 29. новембра 2012. године, на дан изрицања пресуде Рамушу Харадинају у Хагу, у Приштини неизвесности није било ни на трен. Још хашке судије нису ни обукле црне тоге, ни ставили перике да саопште пресуду, у Приштини и по читавом "Косову" увелико се славило.
"Рамуши, Рамуши", викала су шестогодишња деца по приштинским улицама, град је био окићен заставама Албаније, Америке и ЕУ, свечана атмосфера осећала се на сваком кораку.
Нешто као државни празник.
Када је судија, поподне је већ било одмакло, прочитао оно што су сви већ знали – град је експлодирао!
Kао по команди, кренула је рафална паљба са свих страна, са солитера, из правца околних насеља, из пролаза, са улица.
Неколико минута град је буквално подрхтавао од детонација. Негде у близини радили су и крупнији калибри.
"Рамуши, Рамуши, слободан је наш Рамуши", урлали су борци УЧK на тргу крај споменика Скендербегу.
Неколицина најжешћих одмах су ме позвали да их фотографишем за успомену на велики дан, не знајући ко је са друге стране фотоапарата.
"Kосово је слободно! Од данас су сви Албанци слободни! Од данас нам нико ништа не може. Срби су криви за све", рекао ми је један од њих на лошем енглеском.
"Проклети Срби", процедио је његов саборац иза леђа.
"Да га нису ослободили, пушку бих у руке да се борим за њега", причао је трећи.
Четрнаест година касније, неколико недеља пред пресуду у Хагу Хашиму Тачију и групи команданата ОВК, на Косову и Метохији атмосфера је иста као пред дочек ослобођеног, и за Хашки трибунал невиног Рамуша Харадинаја.
Истина, по читавом "Косову" мало ко од Албанаца, показују све изјаве и анкете ових дана, не доводи под сумњу да ће Тачи, Краснићи, Сељими и Весељи, којима се у Хагу суди за ратне и злочине против човечности бити ослобођени. Друга могућност просто се не разматра. Јер, ако би се то и десило – ветерани тзв. ОВК, сви Албанци, то се из изјаве Насима Харадинаја не разазнаје – "запалиће Косово, Северну Македонију и Албанију".
Четири дана пред пресуду у Хагу, 12. септембра, у Приштини биће одржан "Марш за слободу", са прокламованим циљем да се хашким судијама и онима који одлучују о пресуди Тачију и командантима стави до знања да иза ове четворице стоји читаво Косово, све до последњег Албанца. Очекује се да ће у Приштини тог дана бити барем пола "Косова".
Истовремено, посланик Демократске партије Kосова Енвер Хоџај, дугогодишњи пријатељ и сарадник Тачија и Весељија, започео је широм "Косова" састанке са огранцима те странке, мобилизацију ради – "организовања дочека бившим лидерима тзв. ОВK после изрицање пресуде пред Специјализованим већима Kосова у Хагу".
После састанака у Драгашу и Журу, Хоџај је мобилизацију наставио у Сувој Реци, одакле је најавио да ће се ти састанци наставити и у другим градовима.
"Од града до града са структурама ДПK. Данас у Сувој Реци за дуго очекивани дан слободе, за повратак ослободилаца у домовину", написао је Хоџај, а пренео "Индекс онлајн".
Реченица "повратак ослободилаца у домовину" постаје ових дана кључна на Косову и Метохији. Сваки други исход, наводи се и у редовима и између редова текстова по приштинским порталима, бацио би велику љагу, сам по себи довео у питање годинама успостављени наратив о "као суза чистој борби УЧК".
Исти тај наратив "Косовом" је владао и те 2012. када су "због недостатка доказа" ослобађали Харадинаја који је претходно одговарао за убиства, окрутна поступања, па ослобођен пошто су два кључна сведока, бивши припадници ОВК одбили са говоре јер су претходно били "узнемиравани и застрашивани".
Неколико минута по изрицању пресуде Харадинају, док се паљба по околним солитерима у улицама стишавала, а на трг пристизале групе огрнуте албанским заставама кренула је песма:
"Певају о Рамушу, о Адему Јашарију, о нашој борби, о УЧK и крви коју смо проливали - Србима...", грохотом се смејао један у колу.
"Слободан је наш Рамуши. Херој наш", подвикивали су.
Онда се тргом у трену проломило са свих страна: "УЧK, УЧK, УЧK".
Други су носили беле мајице са сликама Харадинаја и поруком – "Чистог образа напред".
На аеродрому "Адем Јашари" крај Приштине Харадинај је те вечери дочекан са највишим почастима. Ту су били супруга Анита, премијер Хашим Тачи, заменик премијера Беџет Пацоли, почасна гарда тзв. безбедносних снага Косова.
У првом обраћању Харадинај је говорио управо о ономе о чему су били и натписи са мајица младих Албанаца.
"Срећан сам што је међународна правда потврдила да је наш пут за слободу био чист и праведан, и такође нам то омогућава и желимо да пут пред нама буде добар и заједно ћемо проћи кроз изазове који нас очекују", поручио је Харадинај по повратку.
И премијер "Kосова" Хашим Тачи је том приликом казао да је ослобађајућа пресуда Хашког трибунала доказ о "праведној борби ОВK-а", те да је Харадинајева слобода добра вест за породицу, грађане и "Kосово".
"Ово је радосна вест. Ово је вест која се директно веже са чистом и праведном борбом коју смо водили као ОВК", казао је том приликом Тачи.
После посете кући, Харадинај је стигао на Трг Скендербега у Приштини на коме су биле хиљаде егзалтираних сународника.
Поред Харадинаја, маси се обратио и његов адвокат, Британац Бен Еммерсон.
"Тражио сам од Карле дел Понте да се данас извине Рамушу и 'Kосову'. Али, она се није извинила већ се томе насмејала. Ја јој поручујем да ово није смешно и ово није шала", казао је Емерсон.
И четрнаест година касније, док се чека пресуда Тачију и командантима, прилике на Косову и Метохији су такве да ништа није смешно и ништа није шала.
Члан скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун је јуче рекао да максимално озбиљно треба схватити претње Насима Харадинаја.
По њему, за сада се врши притисак на Специјализована већа да Хашим Тачи и остали окривљени буду ослобођени, а притисак долази и институционално из Приштине и преко Удружења ветерана тзв. ОВК.
Четири и по године после првог, у Приштини је 27. априла 2017. организован и други дочек ослобођеном Рамушу Харадинају. Он је тада накратко ухапшен у Француској, Србија је тражила његово изручење, али, уместо да буде изручен Београду, он је ослобођен и славодобитно се вратио у Приштину.
"Моје изручење Србији значило би рат, и нимало се нисам шалио када сам то рекао. Албанци, не да су храбар народ, него је правда на нашој страни", рекао је тада Харадинај поздрављен овацијама својих присталица.
Једина разлика била је што тада у одбору за дочек није било Хашима Тачија, већ су Харадинаја дочекали супруга, деца и најближи сарадници.
"Ако Дачић и Вучић мисле да уплаше Албанце грдно се варају, и тада смо ратовали, ратоваћемо опет, ако затреба. Ми само тражимо наше. Да смо ми мирољубив народ уверили су се и они који су били са нама", додао је тада Харадинај.
Трг у центру Приштине био је те ноћи преплављен заставама Албаније и УЧK, међу тим заставама била је и једна са картом "велике Албаније", а атмосферу су додатно подгревали и Албанци музичари са гочевима и зурлама...
Тренутна атмосфера у Приштини и по читавом Космету је таква да ће у среду, 16. септембра поподне, трг у Приштини као и читаво "Косово" бити преплављени истим ових заставама, да ће свирати музичари са гочевима и зурлама, да ће се славити слобода Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија или ће "горети Косово, Албанија и Северна Македонија".
Другог исхода за сада нема на видику.
Што се одбора за очекивани дочек Тачија и команданата тиче, сам Аљбин Курти протеклих недеља и месеци све је чинио да испегла не тако сјајне односе са тзв. УЧК. Подсетимо, пре годину и по ветерани су га једноставно најурили из Истока.
Озбиљну кандидатуру сем посланика Хоџаја, ових дана поднео је сам Рамуш Харадинај који је Тачија и пре ослобађајуће пресуде већ предложио за председника тзв. "Косова"!
Live
