Специјални изасланик Европске уније за дијалог Београда и Приштине Петер Соренсен састао се са хрватским премијером Андрејем Пленковићем којем је захвалио на подршци Хрватске дијалогу и на, како је навео, њеној преданости унапређењу нормализације односа између Београда и Приштине.
Соренсен и Пленковић су разговарали у Загребу, где је одржана Конференција амбасадора Хрватске.
"Добро је бити у Загребу. Право задовољство је обратити се Конференцији амбасадора Хрватске и разменити мишљења с премијером Андрејем Пленковићем. Захвалан на снажној подршци Хрватске дијалогу и њеној преданости унапређењу нормализације односа између Косова и Србије", написао је Соренсен на друштвеној мрежи Икс.
Ова Соренсеново саопштење задало је тему за размишљање сваком мислећем бићу, с обзиром на то да није јасно како и на који начин Хрватска подржава дијалог између Београда и Приштине или доприноси миру.
Судећи на основу поступака званичног Загреба и не тако далеке историје хрватско-албанских односа, она чини све што је у супротности са дијалогом и подржава албанску страну у подизању тензија на линији Београд-Приштина. Хрватска је, подсетимо, заједно са Тираном и Приштином ступила и у војни савез или "тројни пакт".
Војна алијанса Загреба, Приштине и Тиране није добра вест за Србију, али не представља изненађење, нарочито ако се узме у обзир чињеница да албанско-хрватске односе одликује искуство ратног савеза, док природу ових односа најбоље описује изрека "непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ".
Сећамо се и како се Хрватска огласила, одмах након што су САД најавиле делимично повлачење из Европе и у складу са тим смањење НАТО снага на КиМ, и понудила да повећа број својих војника у Кфору. Није тешко погодити да се иза хрватске понуде крије, осим намере да буде присутнија у Алијанси, и циљ да се врши притисак на Београд, али и остваре циљеви "тројног" пакта.
На Косову и Метохији, подсетимо, према Резолуцији 1244, не би смела да постоји ниједна оружана формација, сем КФОР-а. Ово, међутим, не спречава Хрватску да повећава број војника у КФОР, док њени умировљени војници и официри обучавају припаднике тзв. КБС.
А када је у питању историја хрватско-албанских односа, ваљало би поменути и податак да се током сукоба на тлу бивше Југославије, на хрватској страни, борила јединица сачињена од албанских бораца, који су били претежно са Косова и Метохије.