"Немилосрдни, плавооки бивши комунистички официр, који је постао националистички ратни заповедник, био је једна од најозлоглашенијих личности сукоба у којем је погинуло више од 100.000 људи, а преко милион остало без дома", навела је јуче америчка агенција АП реагујући на вест о смрти Ратка Младића у ћелији хашког казамата, додајући и дубљу "психолошку анализу" преминулог генерала према којој је он "био опседнут српском историјом" те да је рат у БиХ видео као "шансу за освету за вишевековну османску окупацију Србије".
Зашто су у анализи генералове личности морали да иду чак до 14. века и Османлија, а могли су, кад су већ тражили мотиве, да се задрже на 1941, на Јасеновцу, Козари, јамама по Херцеговини, Пребиловцима или Ханџар дивизији, амерички новинари и уредници нису објаснили. Но, биће да су разлози сасвим очигледни.
"Генерал Младић остаће упамћен као командант који је у најтежем периоду стао на чело Војске РС", изјавила је јуче српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић.
Додала је да је "тешко одолети утиску" да је смрт Младића и "резултат тога што није пуштен на лечење у Србију".
"Његови борци вечно ће памтити свога команданта са којим су се борили и изборили за слободу и опстанак на овим просторима", рекла је она.
Бошњачки члан Председништва БиХ Денис Бећировић казао је да "'ратни злочинац' Ратко Младић остаје црним словима уписан у историји БиХ, Европе и света".
И сами сарајевски медији од јуче се утркују ко ће синтагму "ратни злочинац" употребити више пута, док су неки отишли и корак даље, па уз име преминулог генерала обавезно наводе и да је он – "босански касапин".
"Правоснажна пресуда Хашког трибунала, суда Уједињених нација, за сва времена је овог ратног злочинца и судски сврстала међу најбруталније убице 20. стољећа", навео је Бећировић.
Дојучерашњи председник Републике Српске, смењен декретом тзв. високог представника за БиХ, председник СНСД-а Милорад Додик изјавио је да Младићев одлазак многим људима у Републици Српској враћа сећање на време у коме су се "ломили историја, слобода и опстанак српског народа".
"Зато емоција коју осећа наш народ остаје снажнија од свих покушаја да се избрише оно што људи носе у свом памћењу", навео је Додик.
Додао је и да је Младић био командант ВРС у борби за слободу српског народа "без обзира што су, измишљајући колективну одговорност и њега стрпали у причу о одговорности за одређене догађаје".
Министар одбране БиХ Зукан Хелез уз погрдне изразе којима није одолео ни пред неумитношћу смрти остао је при поруци да "смрћу не долази опрост", да "остаје само срамота и крвави траг злочина".
Председник СДА Бакир Изетбеговић поручио је да је "Младићева смрт још један тренутак у којем морамо одлучити шта ћемо памтити и, још важније, шта никад нећемо дозволити да буде заборављено".
После изјаве и Хелеза да "смрћу не долази опрост" а и Изетбеговића, многи Срби, нарочито из Источне Босне, они који мало дуже памте, сетили су се јуче речи Насера Орића, који је пре коју годину дословце рекао да је "на Дрини све почело, на Дрини ће се све и завршити". Да ли изјава Хелеза да "смрћу не долази опрос" упућује управо на ту претњу ратног команданта Сребренице?
"На Дрини је све почело, на Дрини ће све и завршити. Ми Подрињци смо рођени или да умремо или да победимо, ако алах да, победићемо", рекао је тада Орић.
Сарајевски портали од јуче поподне препуни су и изјава "мајки Сребренице", наратив је исти као и деценијама уназад. Изнова ниједног јединог подсећања, макар назнаке да је злочина било и на другој страни, да су сем "мајки Сребренице" и српске мајке у селима око тог града, око Братунца, низ читаво Подриње остајале без својих синова и ћерки, у тешким злочинима, масакрима које су чиниле снаге Насера Орића, из зоне под заштитом УН управо у Сребреници.
"Ратко Младић је иза себе оставио велики терет генерацијама народа из којег он долази", инсистира у изјави за РСЕ Шехида Абдурахмановић, чланица УО Удружења мајки Сребренице и Жепе.
Она је нарочито истакла да је "Младић све време негирао да је геноцид почињен и да она то не може да разуме".
"Не могу разумети ни ове који га величају, који су хтели да га извуку из ћелије, да он умре у Србији, као из неких хуманих разлога", рекла је Абдурахмановић.
Ово удружење саопштило је да је "Ратко Младић умро, али да злочини за које је осуђен нису умрли с њим".
Годинама уназад у Поточарима, на комеморацији 11. јула помиње се и синтагма да – "ко је убио једног човека, убио је читав свет". Годинама изостаје и објашњење да ли то важи и за убијене Србе или – само за Бошњаке?
Мајке Сребренице и Жепе поручиле су да треба говорити и о "политичком систему који је Младића створио, подржавао и штитио", додајући да га "Београд није само посматрао као некаквог усамљеног бегунца".
Ни јуче ни данас, у тим изјавама и текстовима ни трага чињеници, рецимо, да су муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, упале 12. јула 1992. године, на Петровдан, у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини и убиле 69 Срба.
У нападу на Залазје заробљен је, мучен и окрутно убијен и судија Слободан Илић. Њега је, према сведочењима и муслиманских сведока, очевидаца, убио лично Насер Орић. Суд БиХ донео је одлуку о ослобађању Орића од било какве одговорности за злочине почињене над Србима у Подрињу иако су о његовом учешћу у свирепим убиствима српских заробљеника сведочили бројни Бошњаци. Орић је сваке одговорности ослобођен и пред судом у Хагу.
Генерални секретар УН Антонио Гутереш, поводом Младићеве смрти позвао је "све који се налазе на позицијама моћи да се уздрже од порицања озбиљности пресуђених злочина". Он је осудио "свако порицање геноцида у Сребреници као историјског догађаја", као и "све поступке којима се величају особе које су међународни судови осудили за ратне злочине, злочине против човечности и геноциде".
"Случај Ратка Младића постао је флагрантан пример двоструких стандарда и антисрпске пристрасности Трибунала. 'Наследник'– Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале, који је де јуре престао да постоји 1. јула, систематски је наставио ову политику. Током многих година законитим заступницима генерала нису достављане потпуне и адекватне медицинске информације о његовом здравственом стању, а независним лекарима – у стварности, а не само на папиру – није било дозвољено да посете Младића. Одбијани су бројни захтеви за привремено ослобађање оптуженог ради лечења у Русији или Србији", саопштило је руско Министарство спољних послова.
"Њујорк тајмс" и "Тајм" Младића у јучерашњем тексту називају "босанским касапином", а његово име повезује са "неким од најгорих зверстава" ратова деведесетих. Посебно се истичу "опсада Сарајева", Сребреница и "систематски прогони несрпског становништва".
У тексту британског листа мртвом генералу на терет се посебно стављају "три године опсаде Сарајева", "логори за притвор и силовања", "узимање више од 400 припадника УН за таоце, као и масовно убиство више од 7.000 бошњачких мушкараца и дечака у Сребреници у јулу 1995. године".
У тексту нема ни назнаке објашњења, доказа о каквим је сад српским "логорима за силовања" реч, па ни назнаке, макар овлаш, да су, у ствари, сама Сребреница а и Сарајево били препуни управо логора за силовања и мучења Српкиња, да је у неким од тих логора било и деце. Сведочења и доказа о тим логорима има напретек.
"Тајмс" размере "злочина" о којима јуче пише пореди са "најтежим масовним злочинима почињеним у Европи после Другог светског рата".
Британци посебно наглашавају да је генерал "одрастао у средини дубоко обележеној насиљем Другог светског рата", да је његов отац, припадник комунистичког покрета отпора, погинуо док је Младић био веома млад, те да је генерал "одрастао уз приче о немачком, муслиманском и хрватском насиљу, из којих су се развили његово неповерење и мржња према Хрватима и муслиманима".
Током опсаде Сарајева, према наводима овог листа, "Младић је инсистирао на гранатирању муслиманских делова града". Из тога се извлачи закључак да је Младић желео рат и да је у њему видео прилику да "наплати историјске дугове".
И "Гардијан" задржава исти оквир: Младић је представљен као "бивши српски генерал и осуђени ратни злочинац" уз наглашавање да је "осуђен за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности".
Француски "Монд" Младића описује као једног од кључних војних архитеката пројекта "Велике Србије" и наглашава да је осуђен за "геноцид, злочине против човечности и ратне злочине".
Новинарка Си-Ен-Ена Кристијан Аманпур, која је током рата извештавала из БиХ и каријеру изградила на демонизацији Срба, на Иксу је признала шта је прво помислила пошто је чула да је генерал умро:
"Моја прва помисао била је... коначно. Друга помисао била ми је да је умро, вероватно мирно, у свом кревету, што је био луксуз који није приуштио десетинама хиљада жена, мушкараца и деце који су умрли због њега."
Она је Младићеву смрт искористила је да и за повлачење паралеле са данашњом Русијом. Навела је да Запад деведесетих година није чинио ништа да заустави оно што се догађало у Босни, оцењујућу да Русија данас "покушава да уради исту ствар у Европи". А онда је оду написала колегама новинарима који су извештавали о рату, тврдећи да су тако "држали тај ужас пред очима свих" и тако направили "евиденцију доказа и одговорности".
Бивши хашки тужитељ Џефри Најс за РСЕ је изјавио да "нема особито снажне мисли ни емоције", након што је прочитао вест да је преминуо Ратко Младић.
Уз опаску да "Младић данас углавном припада историји", Најс је додао да је "на темељу утврђених чињеница могуће видети колико се лако непријатељство међу скупинама, у овом случају између република или њихових делова који су настојали мењати границе, може претворити у злу намеру, злочиначку намеру па чак и геноцидну намеру људи, од врха до дна војног и политичког командног ланца".
Нема ни код Најса, као ни годинама и деценијама уназад објашњења, макар осврта, како се то десило па су хрватски генерали, па су терористи са КиМ, па и сам Насер Орић, ослобођени свих оптужби, упркос бројним сведочењима преживелих. Како то да су српски генерали, међу њима и Младић, у Хагу добили стотине година робије док су сви остали са подручја бивше Југославије углавном остали некажњени.
Из Загреба се огласило Министарство хрватских бранитеља.
"Kао земљи која је била жртва великосрпске агресије Милошевићева режима, смрт Ратка Младића, бившег заповедника Војске Републике Српске, за нас означава одлазак једног од најодговорнијих за бруталне ратне злочине, убиства цивила и прогоне на подручју Хрватске и Босне и Херцеговине", саопштило је то министарство.
"Однос према породици преминулог не може бити изговор за релативизацију ратних злочина, саопштено је из Kабинета председника Црне Горе Јакова Милатовића, након смрти Ратка Младића.
"Ратко Младић је правоснажно осуђен за геноцид у Сребреници, као и за друге најтеже ратне злочине почињене током рата у Босни и Херцеговини. То није питање политичког става, већ чињеница утврђена правоснажном пресудом међународног суда и, као таква, не сме бити предмет политичког релативизовања", наводи се у саопштењу кабинета председника Црне Горе.
Јутрос се у Црној Гори као веома занимљива коинциденција коментарише чињеница да црногорском председнику пре коју годину нису сметали гласови Срба које сада оптужује за политичко релативизовање "чињенице" да је у БиХ "почињен геноцид". Тада су Срби били добродошли, сада су предмет лекција из историје из кабинета председника, предмет оптужби да релативизују тако озбиљне "историјске чињенице".
Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић саопштио је да је "Дарку Младићу, у своје и и у име Нове српске демократије упутио саучешће поводом смрти његовог оца, генерала Ратка Младића".
"Слава је вечна а патња је кратка, свака српска кућа има једног Ратка", написао је на Фејсбуку Милан Кнежевић, председник у Црној Гори опозиционе ДНП.
Градоначелник Лакташа, града код Бањалуке, најавио је да ће на седници градске Скупштине 21. септембра предложити да једна од нових улица чија ће изградња бити завршена идуће године понесе име "великана Ратка Младића".
На тзв. Косову, бивши градоначелник Северне Митровице из Куртијевог Самоопредељења Ерден Атић синоћ је на Фејсбуку објавио фотографију преминулог Ратка Младића, означио заменицу градоначелника Северне Митровице Адријану Хоџић и написао: "Саучешће, ку*во".
Хоџић је за "Kоссев" кратко поручила да ју је објава дубоко узнемирила и да ће покренути кривичну пријаву.
"Преузео је одговорност у најтежим тренуцима када многи то нису хтели и предводио је борбу за слободу српског народа са оне стране Дрине. Не само Република Српска, већ и цео српски народ су због тога вечно захвални", изјавио је лидер Новог ДСС-а Милош Јовановић.
Он је у име руководства Новог ДСС-а и свих чланова изразио дубоку жалост и саучешће породици и читавом српском народу.
"И нека буду спокојни, јер тамница није угасила светло слободе, нити ће Младић бити заборављен. Сваки одбрањени корак Републике Српске говори више и гласније од хашких оптужби. А нове генерације које му цртају графите и славе име, јасно говоре да истина нађе свој пут", поручио је Јовановић.
У Србији опозициони Зелено-леви фронт саопштио је да "остаје трајна обавеза да се истина о геноциду у Сребреници и другим ратним злочинима никада не заборави нити релативизује".
"Уместо почасти, ЗЛФ позива државе институције да спрече сваки покушај глорификације осуђеног ратног злочинца у јавном простору", саопштила је та странка која је "изразила солидарност са породицама жртава" којима су, како су навели, "за разлику од Младића, деценијама ускраћивани правда и достојанство".
Странка слободе и правде оценила је поводом смрти Младића, да "нико ко је починио злочин не може бити узор будућим генерацијама". По њима, "док су неки обећавали да ће њихове куће бити сигурне куће за Младића и тражили да Булевар Зорана Ђинђића промени име и назове се по Младићу, неки други су испунили међународне обавезе које је Србија имала".
"Ухапсили су Младића и предали га Хашком трибуналу где је правоснажно осуђен за низ ратних злочина, укључујући и убијање више хиљада људи у Сребрници", пише у саопштењу и додаје да је "то оставило дубоку сенку над Србијом и српским народом који је кроз своју историју често био жртва и поносио се витештвом својих војника".
Демократска странка саопштила је да "смрт појединца не мења чињенице утврђене пред међународним судовима", "нити може избрисати одговорност за почињене злочине".
За живота, а и после њега Ратко Младић делио је многе. Али је успео да уради оно што само реткима полази за руком – да око себе уједини Звезду и Партизан, "цигане" и "гробаре".