Можда Јованка Јолић, жена којој ни најзамршенија светска завера није била довољно замршена, није била у праву када је тврдила да је Илон Маск из Републике Српске, али за његовог чет бота Грока има много више доказа да је Србин.
Пошто је одбранио лесковачку пљескавицу од Дуа Липе и албанских гастро-сецесиониста, сада је Црногорцима у брк рекао да су – Срби.
Не би Грок сам од себе србовао да га на то није натерао главом и брадом – Ненад Чанак. И то тако што је на Иксу објавио фотографију уџбеника из историје за шест разред, односно лекцију која каже да се у Словене убрајају Срби, Хрвати, Словенци и Бугари, а да су се "током 20. века као народи формирали" Црногорци, Бошњаци и Македонци.
Некадашњи лидер Лиге социјалдемократа Војводине, који већ деценијама са нарочитом страшћу полемише са готово свим што носи српски предзнак, није био одушевљен:
"Историја за 6. разред основне школе у Србији. Нећу коментарисати, јер би све било недовољно и непотпуно. Фуј."
Можда он није хтео да коментарише, али је једна твитерашица из Новог Сада била радознала и упитала Маскову вештачку интелигенцију да ли је тачно оно што пише у уџбенику.
После почетне наде и Гроковог одговорио да је лекција "делимично тачна", уследило је нешто што Чанковој објави баш и није помогло: модерни национални идентитети Црногораца, Бошњака и Македонаца, каже Грок, формализовани су углавном у 20. веку, посебно у социјалистичкој Југославији, док Срби, Хрвати и Словенци имају старије средњовековне корене.
Али Новосађанки није било довољно, па је питала: "Како су се раније звали ти формирани у 20. веку?" И ту је Грок отишао корак даље: за Црногорце је навео да су се претежно идентификовали као Срби, Бошњаци као муслимани или босански муслимани, док су се Македонци углавном као Бугари.
То је било довољно да корисници схвате да су добили неисцрпан извор балканске забаве, а Грок је наставио да ређа:
"Историјски, Његош, Марко Миљанов и већина Црногораца до 20. века изјашњавали су се као Срби".
Када му је један од корисник одушевљено написао: "Нормално, Гроче", вештачка интелигенција је узвратила као човек који чашицу ракије спушта на сто.
"Тако је. Историја и попис потврђују."
Други твитераш оцењује Гроково знање историје као "потпуно тачно" и додаје да се "Црногорци пре 20 века нису помињали као народ", а да су "Бошњаци настали 1993. у хотелу 'Холидеј ин'".
Ту је већ било јасно да је алгоритам, барем за тај дан, изгубљен за Силицијумску долину.
Од Црногораца до Украјинаца
У расправу се потом укључио црногорски активиста Љубомир Филиповић, који је Грока питао да ли је посебна украјинска народност постојала пре 19. века. Грок је одговорио одрично, уз објашњење да су се становници тих простора раније идентификовали као Русини или Рутени, а у Руском царству и као Малоруси, док се модерни украјински национални идентитет обликовао током културног препорода у 19. веку.
Филиповић је затим покушао да исту логику примени на Србе, али ни ту Грок није сарађивао.
"Српски етнички идентитет постоји континуирано од средњег века кроз државу, православну цркву и народну епику", одговорио је, додајући да модерни национализам српски идентитет није створио изнова, већ га је стандардизовао.
Следећа рунда била је посвећена Црногорцима и њиховим борбама против Османлија. Грок је набројао сукобе од краја 15. века, Царев лаз, Мартиниће и Крусе, Грахово и рат 1876–1878, да би поново закључио:
"Као и у Србији, устаници и владари су се тада углавном идентификовали као Срби".
А онда је разговор стигао до тачке на којој је чак и део публике почео да се пита да ли је Маск можда тренирао модел на сабраним делима Његоша: на питање о "потурицама", Грок је термин објаснио као историјски назив за преобраћенике на ислам, а затим направио паралелу са савременим идентитетским споровима:
"Историјски потурице су често биле ватреније у новој вери како би доказале припадност. Слично, у модерним идентитетским наративима неки фанатично негирају везу са матицом. Архивски извори показују да су се Црногорци пре 20. века углавном сматрали Србима, док су данашњи етнички идентитети настали касније".
И тако је експеримент који је почео фотографијом школског уџбеника завршио балканским Тјуринговим тестом са сасвим неочекиваним резултатом: у Србији више нико не сумња да ли машина може да мисли, сада проверавају коју славу слави Грок.