Хрватска је пред комшије испоставила још једну замерку на европском путу.
Министарство спољних послова Хрватске осудило је изразе саучешћа које је председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић упутио сину преминулог српског генерала Ратка Младића.
Они су, одређујући кад је пригодно, а кад не, изразити саучешће, поручили да је то "неприхватљиво" и да, како се наводи, "не помаже на путу Црне Горе према чланству у Европској унији".
"Изражавање саучешћа поводом смрти правоснажно осуђеног ратног злочинца Ратка Младића од председника Скупштине Црне Горе неприхватљиво је и противно вредностима на којима почива Европска унија", наводи се у објави хрватског министарства на платформи Икс.
Додају да ће Хрватска у приступним преговорима наставити да инсистира на доследном испуњавању свих критеријума, укључујући суочавање с прошлошћу, процесуирање ратних злочина, поштовање пресуда међународних судова и добросуседске односе. Ови захтеви долазе управо од оних који ништа од наведеног нису испунили. Јер у истој тој европској Хрватској усташки покличи и симболи су свакодневица.
"Овакве поруке не доприносе европском путу Црне Горе", наводе из хрватској МСП-а.
Поруку упозорења Подгорици је послао и председник Сабора Гордан Јандроковић. Јандроковић тврди да је идеја о "српском свету" и даље жива.
"Крајње су непримерени и за сваку осуду изрази саучешћа које је поводом смрти осуђеног ратног злочинца Ратка Младића у јавној објави упутио председник Скупштине Црне Горе. О томе нема ни трунке дилеме. Када тако шта објави изабрани челник највишег законодавног тела државе која жели бити делом Европске уније, то је јасан показатељ каква начела и политике промовише", саопштио је Јандроковић.
Председник Скупштине Црне Горе и лидер Нове српске демократије Андрија Мандић саопштио је синоћ на платформи Икс да је упутио саучешће Дарку, сину генерала Младића.
Иначе, Мандић је један од тројице црногорских политичара који је у Хрватској проглашен непожељним, а након што су посланици усвојили Резолуцију о геноциду у систему логора Јасеновац, Матхаузен и Дахау. Персонама нон грата тада су проглашени лидер ДНП Милан Кнежевић и потпредседник Владе Црне Горе и председник Демократа Алекса Бечић.