Грађани Исланда рекли су "не" Бриселу на референдуму одржаном 29. августа. Званични подаци кажу да је 52,8 одсто грађана одбило предлог да се поново отворе преговори о чланству земље у Европској унији, који су замрзнути 2013. године.
Политика ЕУ доживела је катастрофу у још једној земљи која је питала своје грађане за мишљење. Према писању западних медија резултат је преломило рибарство. Иначе, риба и морски плодови чине 40 одсто извоза Исланда, те би улазак у ЕУ значио да Брисел даље диктира квоте за улов и могућност да рибари из других европских земаља приступе богатим исландским водама.
Зато се питање контроле над риболовним подручјима на Исланду доживљава као питање суверенитета. Ни уверавања владе да би у преговорима тражила максималну заштиту за ту област нису била довољна. Грађани Исланда можда верују својој влади у добре намере, али не верују бриселским бирократама. Сличну судбину ЕУ би доживела у многим другим земљама када би њихове владе смогле снаге да распишу референдуме и питају своје грађане директно за мишљење о ЕУ.
Резултати референдума на Исланду помно су праћени у целом свету, али и Србији која од 2012. године има статус кандидата за чланство у ЕУ. Међутим, ни грађане Србије нико није питао шта мисле о томе. Зато се све чешће могу чути предлози да и грађани Србије на референдуму кажу шта мисле о ЕУ, јер се од Србије много више тражи него од Исланда. Тражи се признавање сецесије Косова и Метохије, одрицање 17 одсто територије. На исландско "не" Бриселу јавно су реаговали само Александар Вулин, лидер Покрета Социјалиста, затим Нови ДСС и Монархисти. Остали се нису јавно оглашавали.
Вулин каже да је Исланд на референдуму рекао не Европској унији, јер су одлучили да буду слободни.
"Нису помогле ни претње ни обећања, Исланђани су одлучили да сами одлучују о себи. Зашто нико не пита Србе шта мисле о уценама и претњама ЕУ? Зашто Исланђани могу да кажу шта мисле о ЕУ а Срби не могу? Када ће у Србији да се распише референдум о наставку ЕУ интеграција? Када ће Срби моћи да одлучују о себи? Глас народа је глас Бога, зашто не желимо да чујемо каква је воља Срба? Срби шта вам није јасно?", изјавио је лидер Покрета социјалиста.
И није једини који у Србији сматра да се о уласку у Европску унију мора чути глас грађана. Нови ДСС и Монархисти поручују да је неопходно отворити расправу о ЕУ.
"Док су грађани Исланда још једном на референдуму одлучили да не приступе Европској унији, у Србији се политика европских интеграција спроводи, а да се никада о том питању није отворила истинска јавна расправа. Чињеница да се политика европских интеграција спроводи иза леђа грађана Србије и српског народа, срамна је сама по себи", наводе из те странке.
Додају да је сраман и недопустив такав начин деловања имајући у виду услови који пред Србијом стоје на њеном тзв. европском путу, а то је признање сецесије Косова и Метохије и одустајање од принципа територијалне целовитости државе.
Подсећају и да чланство Србије у ЕУ подразумева прихватање проблематичних тзв. европских вредности које се односе на тежњу ка унитаризацији Босне и Херцеговине или наметању лажи о Сребреници.
"У Србији, више него у било којој другој држави, таква расправа (о ЕУ) морала да се отвори. Као аутентична десница, односно Нови ДСС и Монархисти, сматрамо да је сарадња са ЕУ и потребна и пожељна и учинићемо све да наведену сарадњу унапредимо и дигнемо на виши ниво у свакој области. Сматрамо међутим и да би чланство у ЕУ Србији донело више штете него користи и да су неки од услова који се нашој земљи испостављају једноставно неприхватљиви", наводе у саопштењу.
Истичу да би трагично, поразно и понижавајуће изгледало да грађани Исланда одбијају ЕУ због питања риболова, а да Срби истовремено прихватају ЕУ и по цену предаје Косова и Метохије односно по цену одрицања од принципа територијалне целовитости државе.
"Али чак и ако се сви не би сложили са наведеном констатацијом, уверени смо да се сваки грађанин Србије слаже са чињеницом да се питање тзв. европског пута Србије, може решити само путем свеобухватне слободне, демократске и јавне расправе. Нови ДСС и Монархисти као Аутентична десница, гарант су отварања једне такве расправе", закључују у саопштењу.
Посланик Скупштине Србије и публициста Бранко Павловић сматра да је Исланд оваквом одлуком показао ЕУ да није важна и да због ње не желе да жртвују ни део привредне гране као што је рибарство.
"С друге стране, нама се сугерише да би требало без проблема да прихватимо да нам отму Косово и Метохију, да бисмо уопште могли да разговарамо са њима о било чему другом. Тако да је ово добар пример. Нама се дотле сугерише да је природно да се одрекнемо много већих ствари. У Хрватској су отворено рекли, када су требали да уђу у ЕУ, да уколико то значи да морају да се одрекну пар километара риболова у заливу који деле са Словенијом, да то неће прихватити, да они уопште онда не желе да иду у ЕУ. Код нас је, што се тиче ЕУ, дуго на делу испирање мозга и мислим да је то грешка наше државе", сматра Павловић.
Он је навео да је јасан став државног врха да се не одричу Косова и Метохије, али да онда морају јасно да кажу да ли ће на крају процеса интеграција Србија као држава имати надлежности у јужној покрајини и које. Сматра и да Исланд сам по себи није важан за ЕУ, али да је важан маркетиншки да се прикаже како је Унија и даље пожељна ствар.
Бивша министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић није изненађена са исландским "не" ЕУ.
"Исланд је земља северног Атлантика и арктичке регије врло специфична била одувек. Она је своју безбедност конципирала након Другог светског рата од 1951. године кроз НАТО, иако нема своју сталну војску, и кроз билатералне споразуме са Сједињеним Америчким Државама. И у времену у коме сада Европска унија настоји да покаже да је проширење концепт који ће ојачати безбедност, исландски грађани не виде да ће њихова безбедност бити ојачана тиме што ће бити део сада европске заједничке одбрамбене политике", рекла је она за "Јуроњуз Србија".
Објашњава да Исланд већ има приступ јединственом тржишту кроз ЕЕП и да је у Шенгену.
"Исланд је земља која је део европског економског простора, има приступ јединственом тржишту. Он је део и шенгенске зоне. Дакле, они већ живе бенефите онога што је приступ Европској унији. Разлика је суштинска, зато што су грађани Исланда својевремено рекли: 'не, ми нећемо у Европску унију, али прихватамо приступ јединственом тржишту'", навела је Јоксимовић.
Дипломата у пензији Зоран Миливојевић рекао је за РТ Балкан да је одговор Исланђана на референдуму има суверенистички основ – Исланђани нису спремни да се одричу од суверенитета.
"Они су подлогу за неповерење нашли у рибарству и искуству, али се у случају Исланда потврдило нешто што се раније десило у случају Норвешке. Норвешка је била у пакету са Шведском и Финском и онда су се изјаснили на референдуму да неће да уђу у ЕУ – нису хтели да се одрекну суверенитета. Ако погледамо како Норвешка стоји данас, без обзира што је везана за ЕУ, јер је члан европског заједничког тржишта, види се да та земља ништа није изгубила. Очигледно је да је криза у ЕУ имала одлучујући утицај на неповољан исход референдума. Јер ово стање, ратна опција, те криза функционисања, одлучивања и нивоа поверења која постоји у ЕУ, свакако су утицали на вољу Исланђана", оценио је Миливојевић.
Изостале су реакције проевропских странака у Србији о референдуму на Исланду и краху бриселске политике. Мишљење већине у Србији можда најбоље осликавају реакције грађана на друштвеним мрежама који подржавају Исланд у одлуци да окрене леђа Бриселу.
"Браво за Исланд, референдум и у Србији и да завршимо са тим".
"Мора да је дан жалости у 'демократској' ЕУ."
"Ово је крах Урсуле, Каје, Марте, Пицуле..."
"Браво за Исланд што су правилно проценили намере ЕУ да их ставе под своју контролу и своје интересе", само су неке од објава грађана на друштвеним мрежама.