Председник Скупштинског одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун оценио је да продубљивање војне сарадње Загреба, Тиране и Приштине треба озбиљно анализирати, нагласивши да та сарадња више није само безбедносни ризик, већ прераста у претњу Београду.
"Када градирате опасности на војном плану, ви говорите о изазовима, ризицима и претњама. Ово је превазишло изазов, ово превазилази ризик, овај тројни савез постаје претња", нагласио је Дрецун.
Дрецун је истакао да је јасно да је овај савез уперен против Србије.
"Када две чланице НАТО-а, које имају један најснажнији оквир за међусобну војну сарадњу, а то је сам НАТО, праве неки додатни подсавез и то са делом територије међународно признате државе Србије, ви једино можете да извучете закључак да тај подсавез има агресиван карактер и да је уперен против некога. У овом случају против наше земље", рекао је Дрецун за РТС.
Он сматра да се из политичких циљева Загреба, Тиране и Приштине може видите да они имају један дугорочан карактер.
"То није политика ад хок, то је дугорочна политика и из тога можете да изведете закључак каква је то опасност по нас", навео је Дрецун.
Дрецун је истакао да ће на најављеној војној вежби Хрватска, Албанија и такозвано Косово уигравати своје капацитете и формирати јединице које могу заједно да делују.
"То је та интероперабилност, то ће бити увежбано на овој вежби, а ту је кључно увежбавати командовање јединицама", рекао је Дрецун.
Говорећи о могућности да се овој сарадњи сарадњи у некој форми приближи и Црна Гора, Дрецун је оценио да иако је Министарства одбране те земље демантовале такве наводе, то није пресудно.
"Могуће, али није битно. Најважније је то што Црна Гора мора да испуњава услове које Хрватска поставља ако жели да постане чланица Европске уније, а ти услови су често уперени против државе Србије и против успостављања и јачања билатералног партнерства између Србије и Црне Горе", истакао је Дрецун.
Оценио је и да Загреб настоји да "обуздава Србију у свим аспектима – политичком, економском и војном" и да је, како тврди, "што је могуће више у геополитичком смислу окружи".
Дрецун је рекао да Кфор, према његовим сазнањима, део активности уз административну линију постепено обавља заједно са припадницима косовске полиције.
"Зашто Кфор не обавести нашу јавност да је постепено почео да предаје надлежности које су везане за административну линију такозваним косовским безбедносним институцијама", упитао је Дрецун.
Тврди да се у патролама Кфора уз административну линију налазе и припадници такозване косовске полиције.
"То значи да постепено преносе и тај део својих надлежности на такозване косовске безбедносне институције", рекао је Дрецун.
Долазак Тачија значи слабљење Аљбина Куртија
Говорећи о предстојећој првостепеној пресуди Хашиму Тачију и још тројици бивших челника такозване ОВК, Дрецун је рекао да очекује да Тачи буде осуђен.
"Пресуда ће, према најавама, по неким тачкама оптужнице, вероватно бити ослобађајућа, али ће бити Тачи осуђен. Дужина казне је питање, вероватно онолико колико је провео у притвору", рекао је Дрецун.
Уколико би се Тачи после пресуде вратио на политичку сцену у Приштини, Дрецун сматра да би то могло да промени однос снага међу албанским странкама и ојача опозицију Аљбину Куртију.
"За политичке прилике би могао да значи један правац јачања опозиције и парирања Куртију, умањивања моћи Куртија", навео је Дрецун.
Он је нагласио да, када је реч о положају Срба на Косову и Метохији, не очекује да би повратак Тачија донео било какву позитивну промену.
"Што се тиче српског народа, ништа добро не би то донело, без обзира што се говори о томе да је он био конструктиван пре одласка у затвор. Али сада ако буде изашао из затвора, зашто би имао било какав разлог да показује било какво разумевање за интересе српског народа", упитао је Дрецун.
На питање да ли би Београду ипак било лакше да разговара са Тачијем него са Куртијем, Дрецун је одговорио да је то "могуће".
"Ако бисмо погледали оно што је радио пре одласка у затвор, онда је одговор да. Али сада је питање како ће се понашати, да ли му је и шта обећано. Нема никакве дилеме да је направљен политички договор моћних западних земаља, бар неких од њих, са њим и речено му је: 'Бићеш осуђен, рецимо, толико колико си провео, излазиш, постајеш политички чинилац, твоји задаци су ти, ти и ти'. Који су задаци, треба да видимо", додао је Дрецун.
Он је такође оценио и да би почетак стратешког дијалога Србије и Сједињених Америчких Држава могао да утиче на будући приступ Вашингтона питању Косова и Метохије.
"Охрабрује заокрет Трампове администрације према Србији, почетак стратешког дијалога. То би значило да ће Трамп у наредном периоду одустајати од политике бруталног притиска на Београд који би био фокусиран само на признање лажне државе Косово и да ће више ићи на сарадњу са Београдом", закључио је Дрецун.