Албанске партије биле су више од годину дана као рогови у врећи. Није било договора о кандидату за "председника" који би био по мери, што је кочило формирање привремених институција на КиМ, а онда је дошло до обрта. Самоопредељење и Демократски савез Косова помирио је правник и професор Беким Сејдију, те се чини да је политички расплет близу. Но, и даље нема гаранција да ће доћи до конституисања квазипарламента и тзв. владе.
Избор је неизвестан поготово што је вечерас председник Демократског савеза Косова, Љумир Абдиџику изјавио да шест посланика те странке неће да гласа за предложеног кандидата Бекима Сејдиуа за председника.
Ипак, одговор на питање ко је умешао прсте у договор око кандидата за председника, што је увод у решење кризе, даје биографија кандидата.
Сејдију је био први "амбасадор" тзв. Косова у Анкари, а онда се преселио у Њујорк где је био "генерални конзул" Приштине. Каријеру је наставио у Канади, такође као "амбасадор".
Био је и судија тзв. Уставног суда и тада је дао суд о Заједници српских општина рекавши да би овај договор Београда и Приштине склопљен у Бриселу направио "уставну аномалију".
Он је у издвојеном мишљењу оценио да предложени модел ЗСО уводи "територијално засновану разлику у правима унутар српске заједнице", али и између Срба и припадника других заједница који живе у истим општинама. Уз ЗСО је употребио термин "етноцентрична", говорећи да би њено формирање на предложени начин било у супротности са принципима мултиетничности и недискриминације.
"Очигледно је да би само косовски Срби који живе у општинама са српском већином били 'овлашћени' да уживају повлашћен политички положај", написао је тада, између осталог", навео је он.
Уставни суд тзв. Косова је затим одлучио да договорени принципи о ЗСО нису у потпуности усаглашени са "духом Устава Косова" и да би уградња принципа у законски акт и у статут заједнице "требало да буде у складу са уставним стандардима" лажне државе.
Дакле, Сејдију је испунио све критеријуме, за Приштину, а и Запад.
Студирао је у Приштини, Анкари, Сарајеву и Болоњи, а на полицама има одликовање парламента државе Њујорк, Кључ града Вустера (Масачусетс, САД) и одликовање од министра спољних послова Турске.
У првом обраћању јавности, након што су лидери партија Аљбин Курти и Љумир Абиџику објавили да су се сагласили око имена кандидата, Сејдију је рекао да је "почаствован поверењем које су му обе странке указале".
"Свестан терета и одговорности коју носи положај председника, али и актуелног политичког контекста, ставио сам се у службу 'републике' и наших грађана да служим предано", рекао је он.
Поновио је да је главни мотив за прихватање кандидатуре била "жеља да се служи 'земљи'".
На тзв. Косову "председник" се бира у скупштини, а потребно је најмање 80 гласова да би био изабран у првом кругу. Ако их не буде ни у другом покушају, у трећем се праг спушта на 61 глас. Самоопредељење има 53 посланика, а ДСК 18, укупно 71. С обзиром на то да су, како пишу албански медији, неки из ДСК против, и даље постоје шансе да тзв. председник буде изабран из трећег покушаја. За избор тзв. владе потребан је 61 глас.
Историчар и политички аналитичар Срђан Граовац рекао је за РТ Балкан да и је даље неизвесно хоће ли доћи до решења политичке ситуације на КиМ, али и ако до њега дође, онда ће то бити резултат спољног фактора.
"У овом тренутку нема гаранције да ће се договор бити реализован. Криза у Приштини траје преко годину дана. Ништа није готово. Кључна је улога међународног фактора. Притисак споља ће ићи и да се обнови дијалог са Београдом око Заједнице српских општина. Чак иако дође до договора око избора "председника" не значи да ће бити око тзв. владе. Потребни су и гласови мањима. Пре свега, зависи од спољног фактора, јер је он господар живота и смрти на Косову и Метохији. Може да се деси да и онај који је победио не формира институције. Ако Запад буде хтео, можда не буде Курти, него неко други. Најреалније је сада речи да ће се преговори за формирање институција наставити", анализира Граовац.
Како је рекао, Сејдију као фигура није пресудан, већ оно што Запад буде рекао.