Специјални изасланик председника САД за посебне мисије Ричард Гренел подржао је шест посланика Демократског савезе Косова (ДСК) који су се изјаснили да неће гласати за Бекима Сејдиуа, предложеног кандидата за "председника" лажне државе.
Гренел је шест посланика описао као "велике пријатеље" САД, а међу њима је посебно издвојио бившег премијера привремених институција у Приштини Авдулаха Хотија.
Он је оценио да је пробијен уставни рок за конституисање скупштине "Косова" и запитао да ли неко не брани "Устав".
"Ко на Косову брани Устав? Устав је јасан: Скупштина мора бити конституисана у року од 30 дана од потврђивања резултата избора. Дан је 50", навео је Гренел.
Подсетимо, покрет "Самоопредељење" и ДСК у понедељак су постигли договор да Сејдију буде кандидат за председника привремених институција у Приштини.
Његовој кандидатури се противе посланици Хикмете Бајрами, Авдулах Хоти, Арбен Гаши, Армен Земај, Кујтим Шаља и Јанина Имери.
Лидер ДСК Љумир Абдиџику је изјавио да би се неуспехом избора Сејдиуа изгубила изванредна прилика и да се "земља" тиме шаље на ванредне изборе.
Да ли САД (опет) шаљу Куртија у опозиционе редове и ко (све) одлучује о председнику привремених институција у Приштини
Вреди се подсетити да је Хоти, економиста по струци, преузео функцију премијера лажне државе 4. јуна 2020. године од Аљбина Куртија, актуелног "премијера" у техничком мандату. Хотија је за мандатара предложио тадашњи председник привремених институција у Приштини и актуелни хашки затвореник Хашим Тачи.
Куртијевој "влади" је 26. марта 2020. године изгласано неповерење, и то само месец и по дана након што је изабрана. Курти се тако уписао у "историју" лажне државе као "премијер" који је био на челу владе која је најкраће трајала.
Курти је тада тврдио да је управо Гренел, заједно са ДСК, иницирао изгласавање неповерења његовој "влади".
Током мандата Авдулаха Хотија, подсетимо, Београд и Приштина су потписали Вашингтонски споразум. Документ је потписан у Белој кући, у присуству америчког председника Доналда Трампа.
Гренел је у више наврата критиковао Аљбина Куртија, а последњи пут пре десетак дана, када је поручио да Запад више неће сарађивати са њим, јер не зна да управља, већ само да се жали и ствара блокаде. У наредним данима ће се видети да ли је ова Гренелова изјава отворила врата Куртијем повратку у редове албанске опозиције на КиМ.
Подсетимо, у лажној држави се председник бира у скупштини, а да би био изабран, кандидату је потребно најмање 80 гласова посланика, од укупно 120, у првом кругу. Ако их не обезбеди ни у првом ни у другом кругу, у трећем кругу му је довољан најмање 61 глас, што ће рећи проста већина. Уколико не буде изабран ни у трећем кругу, скупштина се распушта и расписују се ванредни избори.
Функцију вршиоца дужности председника тзв. Косова тренутно врши Аљбуљена Хаџију, а према "уставу", она ту функцију може да обавља до 4. октобра.
Очекивано, (и) овај политички Гордијев чвор у Приштини једном мора бити пресечен, а мач којим ће то бити урађено не држе Албанци, него (западни) центри моћи.
О именима потенцијалних кандидата за "председника" лажне државе нарочито се спекулисало у последње време: некадашњи шеф верификационе Мисије ОЕБС и "режисер" масакра у Рачку Вилијам Вокер предложио је да то буде истакнути албански лобиста у САД Фатон Бисљими из Албанско-америчког грађанског савеза.
Након тога су ДСК и Самоопредељење постигли договор о томе да Беким Сејдију буде кандидат за "председника". Тада су се у делу албанске јавности на КиМ чуле оцене како је неопходан америчко-албански кандидат, уместо онога који је "дресиран" у Анкари.
Сејдију је, наиме, био први амбасадор лажне државе у Турској, а потом и генерални конзул у САД. Зато и није нелогично запитати се да ли његово срце куца у ритму Босфора или Менхетна.
Гренел је, можда, на то питање сада одговорио између редова.
Огласио се и посланик Алијансе за будућност Косова (АБК) и бивши командант тзв. ОВК, Рамуш Харадинај, који је предложио да се "продужи мандат" Хашиму Тачију.
Својевремено се и Харадинајево име незванично помињало у контексту "председничког" кандидата, а након његовог предлога, нагађа се чији је он мегафон.
Албанци на Косову и Метохији очекују ослобађајућу пресуду, а на улицама и трговима у Приштини су истакнуте заставе тзв. ОВК у част повратка "хашке четворке". Постављен је и велики сат који одбројава време до 16. септембра, уз поруку "Косово чека".
Шта ће дочекати, сазнаћемо ускоро.