Србија ће, како је незванично речено из врха власти, на изборе 25. октобра.
Од званичног гонга за почетак изборне трке дели нас још да председник државе Александар Вучић потпише указ о расписивању избора. То најкасније мора учинити до 10. септембра, јер је то, према правилима из Закона о избору народних посланика која предвиђају да изборна кампања може да траје најмање 45, а највише 60 дан, последњи рок за расписивање гласања.
Уколико буду расписани пре 10. септембра, кампања ће трајати који дан дуже од минималних 45 дана.
Расписивању избора ће претходити распуштање Народне скупштине на образложени предлог Владе Србије, што је једна од могућности да се иде на ванредне парламентарне изборе, која ће сада бити и примењена.
"Председник Републике може, на образложени предлог Владе, распустити Народну скупштину", стоји у члану 107 Устава Србије.
Србија је до сада од 1990. имала 14 парламентарних избора, а у октобру ће бити 15.
Било је десет редовних избора и десет ванредних, а у октобру ће бити 11. који ће се одржати, а да сазив није изгурао четворогодишњи мандат. Редовни избори били су 1990. 1997. 2012. и 2020. године. Ванредно се гласало 1992, 1993, 2000, 2003, 2007, 2008, 2014, 2016. као и 2022. и 2023. године.
Мандат Владе Србије на челу се премијером Ђуром Мацутом почео је маја 2024. године, што значи да трајати око две и по године, од предвиђене четири.
Када се избори званично распишу, Републичка изборна комисија даје календар рокова за кандидатуру и предају изборних листа. Странке почињу прикупљање потписа, а за кандидатуру је потребно 10.000 оверених парафа грађана. Странке које остваре цензус од три одсто имаће посланике у новом сазиву Скупштине Србије. За партије мањина важи правило природног прага (укупан број изашлих бирача дели се на 250, колико има посланичких места и долази се до броја гласова који доноси једно место странкама мањина).
ПредседникАлександар Вучић, којег СНС жели да предложи да буде кандидат за премијера, најавио је раније да ће поднети оставку и ићи у кампању као члан партије.
Но, према законским решењима, Вучић може да учествује у изборној трци иако не поднесе оставку, али ће све бити јасније када распише изборе и каже како ће на њима учествовати.
Прича о ванредним изборима кренула је са почетком студентских протеста. Студенти у блокади тражили су гласање након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. када је погинуло 16 људи. У међувремено било је неколико локалних избора. Победу је однела коалиција око Српске напредне странке, али су се студентске листе, које су некада биле потпомогнуте и опозиционим странкама, позиционирале на политичком небу Србије.
На изборима ће се примењивати нова законска решења усвојена на основу препоруке ОДИХР-а, канцеларије ОЕБС-а која се бави изборима. Грађани ће, према новинама, потписима моћи да подрже кандидатуру више странака или коалиција који ће учествовати на избору, а не само једну како је било раније. Уставни суд ће морати брже, по хитном поступку да одлучује о изборним приговорима. Пооштрена су и правила око тога које странке ће моћи да добију статус мањинске за учешће у изборној трци. Посланици Скупштине Србије изабрали су и чланове и заменике чланова Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка.
За сада се зна да ће на гласачком листићу бити коалиција око СНС, те и око СПС и ЈС у којој ће можда бити и СДПС, странке који је дуго водио Расим Љајић, а сада Југ Радивојевић. Две странке су јуче потписале меморандум о сарадњи. Пред бираче ће и студентска листа, као и прозападна опозиција. Мањине ће имати своје представнике. Колико ће бити бројева на гласачком листићу знаће се веома брзо када и званично почне изборна трка. А, иако се гонг још чека, кампања се увелико води месецима.