Званични Загреб и даље покушава да скупи јефтине поене на смрти генерала и бившег команданта Војске Републике Српске Ратка Младића.
Премијер Хрватске Андреј Пленковић опет се огласио и поручио да Србија показује да, како је навео, "не само да није прошла катарзу, него није направила ни корак према томе где жели да буде".
Пленковић се осврнуо и на одавање почасти преминулом генералу у Бањалуци, где се окупило много људи, рекавши да се то не догађа само у Републици Српској.
"Цела Србија је скочила због Бледа, где сам рекао да величањем и давањем државног карактера сахрани Ратка Младића, осуђеног у Хагу за 'геноцид' у Сребреници, који је спроводио политику (Слободана) Милошевића и одговоран је за најтеже злочине. Такви хвалоспеви и жаљење за њим показују да Србија не само да није прошла катарзу него није направила ни корак према томе где жели да буде", рекао је Пленковић новинарима у Госпићу.
Хрватски премијер тврди да то није само став Хрватске, већ и Европске уније.
"Дошле су нове генерације млађих људи који везе немају о томе шта је било деведесетих година. Знају из брифинга који су све плићи. Таквом човеку давати државне почасти значи да се морају вратити у први разред школе када је реч о основним вредностима", рекао је Пленковић.
Додао је да "ово говори јасно и гласно" да, како је навео, "разумеју размере потпуног политичког промашаја и моралне неприхватљивости давања почасти ратном злочинцу".
Пленковићева салата од речи оставља горак укус, јер подсетимо, Пленковић је на челу оне владе која је организовала дочек хрватских "бронзаних рукометаша" на коме је наступио највећи промотер усташтва Марко Перковић Томпсон. Градоначелник Загреба, подсетимо, Томислав Томашевић тада је одбио да испуни жељу рукометаша да на дочеку у њихову част наступи Томпсон. У помоћ је, брже-боље, стигао хрватски премијер.
Он је примио рукометаше и поручио им да заслужују дочек и да ће бити "као лани". Затим је Влада Хрватске у сарадњи са Хрватским рукометним савезом преузела организацију свечане прославе и удовољила је рукометашима: на Тргу бана Јелачића у њихову част наступио је Томпсон, а дочекали су их и навијачи. Томпсон тада није извео песму "Бојна Чавоглаве" која почиње усташким поздравом, као ни песму "Аница-Книнска краљица" због тога што садржи директну нетрпељивост према Србима.
Очекивано, усташки поклич је нашао пут до загребачког трга: био је исписан на шаловима који су носили окупљени, а у маси су се вијориле и усташке заставе са првим белим пољем.
Какав је став Европске уније према "домољубним спектаклима", како неки у "лијепој њиховој" описују Томпсонове концерте, може се наслутити из реакције која подразумева ћутање или тек млако реаговање. И једно и друго се може тумачити искључиво као одобравање.
Иначе, генералној проби "домољубног" спектакла, односно концерта који је одржан у Загребу прошлог лета, а на коме је око пола милиона посетилаца заједно са Томпсоном скандирало усташки поклич, присуствовао је и премијер Пленковић са својом децом. На том концерту, подсетимо, одата је почаст и злочиначкој акцији "Олуја" у којој је протерано више од 250.000 Срба, а око две хиљаде је убијено или се воде као нестали.
Биће да је хрватски премијер тада (искрено) мислио на будућност нових генерација и њихово васпитање у складу са вредностима које управо Томпсон промовише у својим песмама и на својим концертима.
Све остало спада у политичку некрофилију.
Званични Загреб је, подсетимо, "упозорио" и да изјава саучешћа Андрије Мандића сину преминулог генерала "не доприноси европском путу Црне Горе".