Дарко Младић ексклузивно за РТ Балкан: Сумњамо на тровање фентанилом, у Хагу оцу нудили еутаназију

Син генерала Ратка Младића, Дарко Младић рекао је да је обдукција његовог оца готова али ћемо извештај чекати бар седам дана пошто се раде токсиколошке анализе за које треба времена, а и тело је стигло осам дана после смрти.

"Ми не знамо да ли су му давали нешто што немамо у запису и хоћемо да утврдимо комплетну токсиколошку слику, укључујући присуство фентанила", рекао је.

Нагласио је да нема поверења у холандске лекаре и да је тражио да обдукцију раде на ВМА.

Тражио сам обдукцију да бих доказао да је мој отац убијен, рекао је Младић.

"Други мотив је што је мој отац, када ми је сестра страдала, одустао од обдукције и цео живот смо се питали да ли је то било убиство или самоубиство и можда би нека од тих питања обдукција разјаснила. Зато сам се у овој ситуацији одлучио за то, иако није било лако."

Добро дошао, генерале: Уз Војску Србије и дочек широм Београда, допремљено тело Младића (ВИДЕО)

Дарко Младић верује да је његова сестра убијена пошто како је рекао, није била тај тип, није било никакве најаве, назнаке да би могла да дигне руку на себе.

Такође, додао је, у то време Ратко Младић је добијао претње због ставова о вођењу рата, "што нас све упућује у том правцу" убиства.

Каже и да је Ратко Младић вероватно поседовао неке информације које није поделио са породицом, али пошто су то биле индиције а не докази, није делао.

Осврнувши се на последња два месеца живота свог оца, за која је рекао да су му били најмучнији у животу, Дарко Младић је указао на две "интересантне" ствари које су се догодиле после седнице Савета безбедности УН у јуну када су и Русија и САД затражиле хитно затварање трибунала.

Прва је, каже, била да је његов отац нагло добио екстремну палијативну негу, укључујући третман фентанилом, леком који се даје онколошким пацијентима са метастазама на костима, који трпе несносне болве.

"Мој отац није трпео болове, говорио је да је једино што га боли - душа", рекао је Дарко Младић.

Други интересантан моменат је да сам сазнао у јулу да је огромна већина чувара добила отказ који ступа на снагу 1. септембра. Односно, у Хагу су остали само чувари око Миће Станишића. А мој отац је умро 27. августа. То је мало превише случајности, а ја не верујем у случајности, додао је.

Хаг је желео да ради до 2050. Затварају се под притиском споља, а како би затворили ту причу, мој отац је требало да умре, рекао је.

Дарко Младић је навео и да су његовом оцу нудили еутаназију. "Докторка је то објаснила културолошким разликама између нас и њих што би било смешно да није застрашујуће", прокоментарисао је он.

Први покушај убиства био је, каже, 2024. када је Младић имао колапс бубрега. Тада су му појачали дијуретике а смањили унос течности. То је било уочи резолуције о геноциду у Сребреници у УН. Требало је да мој отац умре уочи тога. Пао је у кому из које се извукао. Докторка ми је тада рекла да мог оца вероватно чувају анђели пошто је требало неколико пута да умре, али се он увек некако чудесно извлачио.

Рекао бих да је то био први покушај убиства.

Ја сам био овлашћен да уместо њега одлучујем ако он не може. Када се мој отац извукао из коме и почео да се опоравља, докторка је разговарала са мном и "објаснила" ми да би за Младића еутаназија била најбоље решење. И њему су то рекли.

Онда су тражили да се одрекне права на реанимацију, што смо одбили.

Онда су му сваког петка на разговору са њим постављали то питање. После седам петака су нас обавестили да се сложио усмено и да је сведок њихов преводилац. Ми смо знали да се он није сложио и одмах смо реаговали и срочили текст у којем се наводи да се не одриче права на живот. Мој отац је тај папир потписао у присуству чувара који је био сведок, испричао је Дарко Младић.

Каже и да су његовом оцу биле ускраћене и посете лекара које је он плаћао, фалсификовали су његова медицинска документа, нашим лекарима ускраћивали стетоскопе, апарате за мерење притиска, средства за рад, извештаје и налазе...

Сваки пут када бисмо уочили пропусте, "независни" експерти су вршили ревизије тих посета и правдали холандске колеге.

Када је у априлу ове године имао први мождани удар они су промашили да га дијагностификују. Када сам их алармирао, одвели су га у цивилну болницу пошто њихова "најсавременија" није имала ни основне апарате за рад.

У болници, уместо магнетне резонанце која се у тим случајевима ради, су му урадили ЦТ скен и "утврдили" да није било можданог удара. Мање од месец дана касније доживео је други мождани удар и после њега није био у стању да комуницира и није могао да разуме комплексније приче. Стиском руке би нам говорио "да" или "не", понекад би могао да каже неколико речи, понекад ниједну.

У документима су навели да се помера фокус са продужетка живота на максимални конфор. Другим речима, да га ништа не боли док умире. Нису желели да му дају терапију за болест бубрега да му "не би наносили бол убодом игле", испричао је.

Некадашњи командант Главног штаба Војске Републике Српске, генерал Ратко Младић преминуо је 27. августа у притворској болници у Хагу у 84. години.

Генерал Младић се од 2024. године налазио у притворској болници у Хагу, где је последњих годину и по дана био везан за кревет, а Механизам за кривичне судове у Хагу оглушио се о захтеве да из хуманих разлога буде пуштен на лечење у Србију.