Лажни Дарданци и ЕУ: Како Приштина сервира бајку о пореклу Албанаца чиновнику из Брисела (ФОТО)

Вршилац дужности председника привремених институција у Приштини Аљбуљена Хаџију састала се са новим шефом Канцеларије ЕУ у Приштини Диком Шибелом са којим је разговарала о европском путу, тренутној политичкој ситуацији, реформама и сарадњи са ЕУ. На састанку Хаџију и Шибела, примећује се, биле су истакнуте заставе ЕУ, тзв. Косова и Дарданије. И то је, можда, много важније од тема које су биле на дневном реду.

Застава Дарданије, иначе, представља албанизовани симбол, који је у употребу увео Ибрахим Ругова, а некадашња председница тзв. Косова и највећа нада Руговиног Демократског савеза Косова Вјоса Османи увела је заставу у званичну употребу. 

Краљевина Дарданија је, према историјским изворима, постојала је као држава на простору Балканском полуострва у античко доба и после доласка Римљана била је једна од провинција Римског царства и (само) територијално је имала додира са простором данашњег Косова и Метохије.

Између Албанаца и Дарданаца нема етничке повезаности. Пред тим "податком", међутим, албанска врхушка са КиМ затвара очи, а како се воде мишљу да је историју најлакше конструисати, онда и не чуди што смо у више наврата чули предлоге да "Косово" преименује у Дарданија.

Због чега је то Албанцима важно, признају и они сами: "Косово" је словенски назив, а бројни албански историчари тврде да га је у 19. веку успоставило Османско царство на руску иницијативу. 

Онда и није случајно што су заставе Дарданије су биле истицане и на предизборним скуповима Аљбина Куртија у Швајцарској. Познато је да су Албанци из дијаспоре, који гласају на КиМ, најдражи Куртијеви Албанци, јер не очекују испуњавање предизборних обећања: дођу, гласају и врате се тамо где су отишли трбухом за крухом. 

Али, зашто је важно истаћи заставу Дарданије (и) приликом сусрета са представником ЕУ и Приштини?

Представници лажне државе су свесни да међународно право није на њиховој страни, али и да упркос томе што су последњих деценија систематски радили на уништавању српског културног наслеђа, а нарочито оног које сведочи о постајању моћне средњовековне државе са српским Косметом у средишту.

Међутим, уништавање и скрнављење туђег, није допринело томе да попуне рупе у властитој историји.