Професор Ненад Кецмановић поручио је да одлазак генерала Ратка Младића представља и повод за понос, јер се преселио у трајно сећање српског народа, у легенду.
Он је нагласио да је Младићева борба раме уз раме са његовим борцима била оно што је пленило, те да је био у једној особи оно што су у "Црвеној армији" били и Васиљевски и Жуков.
"Када је у амфитеатру Војне академије у Београду питомце рођене у БиХ позвао на фронт преко Дрине, сви су му се придружили. То се зове харизма, коју је Младић стекао већ првим војним успесима након што је на седници Народне скупштине Републике Српске формирана ВРС и именован командант њеног врховног штаба. И ево, сведочимо – та харизма живи и након његове смрти", навео је Кецмановић у ауторском тексту за "Политику".
У осврту на кривичне пријаве које су подигнуте против оних који су се путем друштвених мрежа опростили од генерала, Кецмановић је упитао где мисле да нађу затворске капацитете за 60.000 људи, који су се према бошњачким евидентичарима "огрешили о закон".
"А шта тек са новим хиљадама које ће доћи у Београд на свечану сахрану да би спонтано и јавно манифестовали жал за генералом? Шта ћемо са њиховим генералима Расимом, Мухамедом, Атифом, Сакибом, који су осуђени за ратне злочине, а нико од њих их не назива злочинцима него херојима", упитао је он.
Кецмановић је подсетио да су чак Сакибу Махмуљину удесили да "утекне без трага" и да га и не траже.
Он је нагласио да се смрћу генерал Младић ослободио из затвора и да се враћа својој породици, која га је тешко болесног годинама жељно ишчекивала, узалуд се надајући професионалној етици хашких лекара.
"Преселио се у њихова срца, у сећање српског народа, у легенду", закључио је Кецмановић.