Јелена Беговић: Наука у Србији недовољно видљива

Ове године креће реализација изградње Кампуса БИО4, каже министарка науке, технолошког развоја и иновација

Наука у Србији није довољно видљива, баш као што није била ни пре 30 година, због чега треба наћи прави начин и језик како бисмо је приближили свима, каже министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић.

У разговору за "Вечерње новости", истиче да треба активирати Центар за промоцију науке, али и саме талентоване научнике који имају вољу да свој рад приближе другима. 

Када је реч о пандемији корона вируса, Беговић наводи податак Светске здравствене организација да је 90 одсто популације на глобалном нивоу стекло неку врсту имунитета кроз инфекцију или вакцинацијом. 

"Како ствари стоје, сам вирус нас неће напустити у блиској будућности, али његов утицај се мења и вероватно ће постати ендемски и сезонски. Тешко ћемо га избацити из популације, али ћемо много боље моћи да управљамо њиме", наводи министарка.

Каже да је њен тренутни приоритет решење финансијских примања истраживача који ће бити организовани по звању и успеху.

"Један од предуслова за ово је увођење е-науке, јединственог информационог система у оквиру којег ће бити и база података истраживача у Србији, као и све информације о њиховој научној продукцији", наводи др Беговић.

Србију очекује још једна важна промена, прелазак са пројектног на институционализовано финансирање.

"Потребно је време, током 2023. године морамо да изменимо или да уведемо одређене законске допуне и промене како бисмо у том смислу јасно дефинисали науку.  Министарство и даље обезбеђује један део средстава за финансирање самих истраживача, а велика новина јесте увођење компетитивности у самим позивима за финансирање пројеката. На тај начин део финансирања науке преузима Фонд за науку који је основан 2019. године по угледу на многе међународне пројекте", објашњава министарка.

Наводи да ће се наћи и решење за статус истраживача којих у Србији има око 12.500 и декана на факултетима, а такође подсећа да се ове године креће у реализацију изградње Кампуса БИО4, платформе за сарадњу научних института, факултета, стартап компанија и индустрије на пољима биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета.

Крај пројекта се очекује до 2025. године, наводи Беговић и додаје да ће управо улагање у добар и стимулативан научно-пословни екосистеми бољи стандард утицати да се смањи одлив мозгова из земље.

Како је објаснила, овај кампус ће бити значајан јер ће окупити и концентрисати експерте, знање, идеје, предузетнике и велике компаније како би што ефикасније одговорили на изазове које природа али и људи стварају.

"Наука једина има моћ да решава проблеме везане за заштиту животне средине, енергетику, производњу хране, али и да омогући развој биомедицине, а све са циљем да грађанима живот буде квалитетнији", поручује Беговић.

Изградња објеката величине 110.000 квадратних метара је процењена на око 200 милиона евра, а предвиђена је и опрема у вредности од 100 милиона евра. Изградња ће бити финансирана из буџета, а највероватније преко кредита Европске банке за обнову и развој, каже министарка.