Више од 100.000 грађана окупило се на Топчидерском гробљу да се последњи пут опрости од генерала Ратка Младића, који је сахрањен уз највише војне почасти. Дан касније, одјек сахране пренео се и на политички терен – Сарајево је донело одлуку да протера двојицу српских дипломата због учешћа државе у церемонији сахране.
Шта је јучерашњи скуп показао о месту које Младић заузима у српском народу, шта његова смрт мења, а шта открива о односима у БиХ, за "Данас на РТ" говорили су Слободан Ђ. Бијелић, посланик Првог сазива Народне скупштине Републике Српске, и Милан Јоловић Легенда, пензионисани пуковник и ратни командант специјалне јединице "Вукови са Дрине" Војске Републике Српске.
За Бијелића јучерашњи испраћај био је много више од сахране једног генерала.
"Имао сам тужну и часну улогу да присуствујем јучерашњем испраћају великог генерала коме мислим да актуелне власти Србије и Српске нису дале онај епитет који његова историјска улога заслужује. Ми смо на једној историјској раскрсници, испратили смо на вечни починак генерала који се успротивио великом либералном концепту и свету, и на једном малом простору одбранио један уставотворни, конститутивни и антифашистички – српски народ", рекао је Бијелић.
Гост емисије "Данас на РТ" сматра да је Младић "од стране либералног мејнстрима окужен као тобожњи злочинац", док је за њега "велики ратни ум, ратовођа и талентовани син свог народа".
"Јучерашњи велики догађај је један историјски моменат у славној историји српског народа", оценио је Бијелић.
У том контексту посматра и одлуку министра спољних послова у Савету министара БиХ Елмедина Конаковића о протеривању српских дипломата.
"О неком Елмедину Конаковићу и неким његовим унилатералним противдејтонским поступцима који игноришу троглавост БиХ или њену двоентитетску структуру, заиста је данас депласирано разговарати. Али смо сведоци да представници Бошњака непрекидно крше Дејтонски споразум, народски речено – праве се луди и гурају свој правац. Међутим, та прича по свему судећи неће још много да пије воде код разумног света који је свестан да је она БиХ о којој они маштају незамислива", рекао је Бијелић.
Чак је, додаје, и Младићева смрт показала колико се погледи три народа на рат деведесетих разликују. Бијелић верује да ће Младић "оставити дубок траг у мислима војне и политичке науке слободног света као појединац и талентовани јунак".
"Ниси више поручник, сад си капетан"
За разлику од политичке и историјске перспективе Бијелића, Милан Јоловић Легенда говорио је о Младићу кога је познавао на фронту – команданту који га је, усред борбе, унапредио.
Први пут су се срели у новембру 1992. године, а већ наредне године, током операције "Лукавац 93", стигла је узбуна да су Младић и његово обезбеђење у опасности.
"Први сам реаговао са својом јединицом и дошли смо на лице места. Питао ме је шта сам по чину, а када сам одговорио да сам поручник, рекао је: 'Ниси више поручник, сад си капетан. Организуј одбрану, обезбеди моје извлачење, издајеш заповест за напад, правац Иван Седлар'. И заиста, месец дана након што сам се вратио у своју матичну базу добио сам писмено наређење о унапређењу", присетио се Јоловић.
Каже да је то за њега била највећа награда коју официр може да добије: унапређење на ватреном положају, током борбених дејстава.
"После тога унапредио ме је још два пута и гајио је посебне симпатије према мојој јединици и мени. Изузетно је ценио моју јединицу и често смо се после сусретали по фронту", додаје.
Младића памти као строгог команданта и великог професионалца, али човека чију је потпуну посвећеност војсци и држави плаћала и његова породица.
"Био је строг према официрима, блажи према војницима. Када би неки војник направио грешку, критиковао би официра, не војника. Терао нас је да будемо први у борби, задњи на казану. Од њега сам научио многе ствари које нисам научио на Војној академији. Утицао је на моје профилисање и као команданта и као официра. Остао сам му захвалан до краја живота", рекао је Јоловић.
Последњи пут су се лично видели 2002. године, у време када се Младић још слободно кретао, на базену на Кошутњаку. Касније су контактирали посредством његовог сина Дарка.
"Пошто се дружим са Дарком Младићем, када би га отац назвао из Хага, дао би ми телефон да и ми попричамо. Тешко је говорио после можданог удара, али нисам могао да верујем како се свега сећа, када би ме испитивао за неке коте, имена и догађаје. Дарко ми је причао да психолози из Америке, који су радили тестирања, нису могли да верују да има такав ниво интелигенције после три мождана удара. До задњег момента је остао разуман, али је тешко комуницирао", испричао је Јоловић.
Прошле године покушао је да добије дозволу да Младића посети у Хагу, али је његов захтев одбијен уз образложење да није ужи члан породице.
"Мртав је успео да уједини Србију"
А оно што је Јоловић видео на сахрани, каже, било је нешто што дуго није видео у Србији.
"Присуствовао сам јуче једном феномену: где су раме уз раме стајали гробари и делије, републиканци и монархисти, партизани и четници, блокадери и ћаци. Он је мртав успео да уједини Србију и стичем утисак да се неки више плаше генерала мртвог него живог", рекао је Јоловић.
Младићева улога, истиче, не може се одвојити од стварања Војске Републике Српске и саме Републике Српске. Подсећа и на сведочења људи из Републике Српске који говоре да им је Младић спасао живот, али и младих који кажу да су "захваљујући њему рођени".
"Та његова харизма и моћ да остваримо јединство, јер смо паралелно стварајући државу стварали оружане снаге и ратовали. Јер држава води рат, а војска и полиција оружану борбу. Ми смо паралелно стварали државу и војску и водили оружану борбу. Он је имао одлучујућу улогу у стварању тог српског јединства као највеће тековине Одбрамбено-отаџбинског рата. Из тога је проистекла одбрана и Република Српска", рекао је Јоловић.
"Његов тата се имао рашта и родити"
Бијелић је током емисије упутио поруку Младићевом сину Дарку.
"Поручио бих Дарку да је његов тата учинио за свој народ оно што би сваки високоталентовани, освешћени национални појединац као громада историјска могао у критичним временима за свој народ учинити. Његов тата се имао рашта и родити".
Према његовим речима, суд о Младићу у Републици Српској већ је донет.
"Српски народ у РС у Ратку Младићу види једног историјског националног јунака о коме њима више није потребно да неко даје суд, јер се Ратко сместио већ давно у груди оних који су били с њим у свим оним славним војевањима где је одбранио српску нејач. А Хашки трибунал је саучествовао пристрасно у биолошком крају нашег Младића", рекао је Бијелић.
Јоловићу је од свих сусрета са генералом један остао посебно урезан у памћење. Било је то 1995. године, приликом формирања маневарске бригаде, када је постављен за њеног команданта:
"Младић је рекао: 'Драго ми је што овом јединицом командује млади старешина који са правом носи надимак Легенда. И то ће ми остати упечатљиво до краја живота, имам тај снимак у телефону. Он мени ту одаје признање да сам био први међу српским официрима и војницима који му је притекао у помоћ тог 13. јула, јер је био у окружењу не знам колико сати".
Каже да му је надимак Легенда од тада био и признање и велико бреме.
"Генерал Младић није волео надимке, био је против тога што ја имам надимак, кад сам ја капетан Јоловић, али ето, новембра 1995. рекао ми је да с правом носим надимак Легенда. А он је за живота ушао у легенду и кад прође одређена историјска дистанца, Ратко Младић ће бити једна од најсветлијих историјских личности".