Одлука о расписивању избора, коју је потписао председник Србије Александар Вучић, ступила је данас на снагу објављивањем у Службеном гласнику, чиме почињу да теку рокови за вршење изборних радњи.
Народни посланици се, према Закону о избору народних посланика, бирају у Републици Србији као једној изборној јединици, применом пропорционалног изборног система, гласањем за изборне листе и расподелом посланичких мандата сразмерно броју гласова које су добиле изборне листе.
Изборе спроводи Републичка изборна комисија.
Изборне листе кандидата за народне посланике могу да поднесу регистроване политичке странке, коалиције политичких странака и групе грађана.
Изборна листа се подноси непосредно Републичкој изборној комисији у писаном и електронском облику на прописаном обрасцу најкасније 20 дана пре дана гласања.
Уз изборну листу, сваки подносилац је дужан да достави и законом прописану документацију, као и најмање 10.000 судски оверених писаних изјава бирача да подржавају ту изборну листу на обрасцу који прописује РИК.
За изборну листу националне мањине подносилац листе треба да достави 5.000 оверених изјава бирача да подржавају ту изборну листу.
На изборној листи може да буде највише 250 кандидата, колико се и бира народних посланика, а на листи мора бити најмање 40 одсто припадника мање заступљеног пола, тако да међу сваких пет кандидата по редоследу на листи (првих пет места, других пет места и тако до краја) морају бити три припадника једног и два припадника другог пола.
Називи изборних листа се на гласачком листићу наводе према редоследу утврђеном на збирној изборној листи, односно према редоследу којим су испуниле услове за њихово проглашење од стране РИК-а.
Републичка изборна комисија дужна је да донесе одлуку о изборној листи у року од 48 часова од њеног подношења, а изборне листе се проглашавају по редоследу испуњавања услова за проглашење.
Сваком бирачу се најкасније пет дана пре дана гласања доставља позив за гласање који садржи: дан и време гласања, број и адресу бирачког места и број под којим је бирач уписан у извод из бирачког списка, а овај позив бирач није дужан да донесе на бирачко место.
Свакој изборној листи припада број мандата који је сразмеран броју добијених гласова.
У расподели посланичких мандата учествују само изборне листе које су прешле тзв. изборни цензус, односно добиле најмање три одсто гласова од укупног броја гласова бирача који су гласали.
Изузетак су изборне листе политичких странака националних мањина, које у расподели посланичких мандата учествују без обзира на број гласова које су добиле.
Мандати се расподељују применом система највећег количника (тзв. Д'Онтов систем), тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један до 250.
Добијени количници разврставају се по величини, а у обзир се узима 250 највећих количника.
Свака изборна листа добија онолико мандата колико се највећих количника који јој припадају налази међу 250 највећих.
Посланички мандати се додељују кандидатима са изборне листе према њиховом редоследу, почев од првог кандидата са листе.
Републичка изборна комисија додељује посланичке мандате најкасније у року од 10 дана од дана објављивања укупних резултата избора, након чега сачињава извештај о спроведеним изборима који подноси Народној скупштини.
На основу извештаја РИК-а о спроведеним изборима, потврђивање мандата народних посланика врши се на првој седници Народне скупштине, коју сазива председник Народне скупштине из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења резултата избора.
Потврђивањем мандата најмање две трећине народних посланика конституисан је нови сазив Народне скупштине, чиме престаје мандат претходног сазива.
Како је предвиђено Уставом, мандат Владе траје до истека мандата Народне скупштине која ју је изабрала, односно мандат Владе престаје пре истека времена на које је изабрана распуштањем Народне скупштине.
Према Закону о Влади, Влада којој је престао мандат може да врши само текуће послове и не може да предлаже Народној скупштини законе и друге опште акте нити доноси прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа.