Невладина организација "Грађанске иницијативе", која себе представља као покретач грађанског активизма, већ три деценије појављује се на политички најужаренијим тачкама у Србији.
Последњи пут пажњу дела јавности привукли су 2. септембра, када су студенти у блокади изашли пред новинаре како би представили тврдње о прислушкивању и шпијунирању учесника студентског покрета. За место конференције изабран је "Простор Миљенко Дерета" у Београду.
Име би могло да звучи тек као омаж политичком и грађанском активисти, оснивачу и дугогодишњем директору "Грађанских иницијатива", али веза није само симболична: на сајту простора као носилац ауторских права наведене су "Грађанске иницијативе", док јавно доступни пословни подаци показују да је ова НВО, уз Рукометни клуб "Дорћол", један од власника предузећа "Простор Миљенко Дерета".
То, наравно, није доказ да "Грађанске иницијативе" управљају студентским покретом, али јесте разлог да се постави питање: како то да се ова невладина организација толико често нађе у непосредној близини иницијатива које врло брзо из сфере "грађанског" закораче дубоко у политичку?
Од 1996, преко "Прогласа", до блокада
Историја саме организације нуди одговор. На сајту наводе да су настали 1996. када је група истакнутих НВО активиста, укључених у антиратни покрет и "ненационалистичку демократску опозицију", препознала потребу за стварањем "друштвене, грађанске базе" која би могла да подржи демократске промене.
Данас као своју мисију наводе подстицање активизма, подржавају грађане у удруживању и заједничком деловању, критички промишљају систем и предлажу његове промене.
Политика се, дакле, можда не налази у називу организације, али друштвене и системске промене сасвим отворено се налазе у њеном опису посла.
Граница између грађанског активизма и политичког деловања постала је посебно занимљива у новембру 2023. године, када је јавности представљен "Проглас" – формално нестраначка иницијатива познатих јавних личности која је позивала грађане да изађу на изборе и ангажују се за "другачију Србију".
РТ Балкан је тада провером података о интернет домену открио занимљив траг: домен proglas.co.rs регистровале су управо "Грађанске иницијативе". И то истог оног дана када је "Проглас" и представљен јавности.
Као адреса регистранта наведена је Улица кнеза Милоша 4, односно адреса Кућа људских права и демократије, зграда у којој су смештене "Грађанске иницијативе", Београдски центра за људска права, Комитет правника за људска права (Јуком), Хелсиншки одбор за људска права и Центар за практичну политику.
А када су крајем 2024. почели студентски протести, "Грађанске иницијативе" више нису биле само организација чији се траг могао пронаћи у инфраструктури једне раније грађанске иницијативе. Овај пут своју позицију објавили су сами. У фебруару 2025. саопштили су да "од почетка студентских протеста јавно и недвосмислено подржавају све њихове захтеве". Истим документом обзнанили су и да обустављају сарадњу са законодавном и извршном влашћу Србије, односно чланство у радним групама Владе, министарстава, саветима и другим телима.
Држава на врата, дипломате за вратом
По налогу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду, полиција је 25. фебруара 2025. године ушла у просторије неколико невладиних организација ради прикупљања документације у оквиру провере могућег ненаменског трошења средстава УСАИД-а.
Међу организацијама чије је пословање проверавано биле су ЦРТА, Траг фондација, Центар за практичну политику и "Грађанске иницијативе", које су поступање полиције описали као "полицијску рацију" и напад на цивилно друштво.
Поглед на листу њихових донатора показује и зашто би питање њиховог финансирања могло да буде политички осетљиво: поред УСАИД-а, ту се налази и Национална задужбина за демократију (НЕД), Европска комисија, Фридом хаус, амбасаде САД, Велике Британије, Холандије и Норвешке, Фондација за отворено друштво и Косовска фондација за отворено друштво.
А онда је провера домаћих НВО за свега 48 сати постала питање међународне дипломатије. Само два дана након полицијске акције у Београд је стигао тадашњи специјални изасланик Немачке за Западни Балкан Мануел Сарацин. Објавио је да је дошао како би изразио солидарност са цивилним друштвом у Србији после, како их је назвао, "сумњивих акција полиције против невладиних организација".
И у тој подршци није био усамљен: на фотографији коју је објавио нашли су се и тадашњи шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жофре, француски амбасадор Пјер Кошар и представници Немачке, Италије, Велике Британије и цивилног сектора.
Не постоји доказ да је Сарацинова посета зауставила истрагу, али је хронологија занимљива сама по себи: држава покреће проверу, цивилни сектор говори о притиску, а само два дана касније стиже демонстративна међународна подршка.
Велики јавни епилог провере "Грађанских иницијатива", барем према јавно доступним подацима, до данас није саопштен.
Свака од ових чињеница појединачно можда некоме и може да изгледа безначајно, али када се поређају добија се прилично доследна тридесетогодишња путања организације која нема посланичке мандате ни страначку књижицу, али већ три деценије има завидно богат политички живот у Србији, иако грађани Србије никада нису имали прилике да се о томе изјасне.