Захтев да се укине Споразум о специјалним паралелним односима Србије и Републике Српске, због сахране Ратка Младића је тренутак када један политички захтев открије више о систему у којем је изговорен него о догађају који га је наводно изазвао, каже правник Огњен Тадић.
"Уколико је могуће тражити укидање односа Србије и Републике Српске због сахране Ратка Младића, онда се мора поставити и једно друго питање: да ли, по истој логици, Република Српска треба прекинути односе и везе са БиХ и Федерацијом БиХ зато што је Расим Делић сахрањен у Сарајеву уз највише војне почасти", пита Тадић.
Подсећа да је сахрани правоснажно осуђеног ратног злочинца Расима Делића присуствовало је неколико хиљада особа, међу којима су били бројни представници верског, војног, политичког и јавног живота БиХ и Федерације БиХ.
Верски обред предводио је реис-ул-улема Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић. Комеморација и почасна стража припадника Оружаних снага БиХ из Федерације БиХ одржане су у Дому Оружаних снага БиХ у Сарајеву. Величајући Делићеву улогу у рату, о ратном злочинцу говорили су тадашњи министар одбране у Савету министара Селмо Цикотић и председавајући Председништва Харис Силајџић.
Тадић истиче да као ни Ратко Младић, ни Расим Делић није био обичан војник. Био је начелник Генералштаба тзв. Армије РБиХ.
"Споразум о специјалним паралелним односима Србије и Републике Српске је део исте дејтонске архитектуре којој припадају и односи Републике Српске са БиХ и Федерацијом БиХ. Зато је ваљда јасно да се не може прихватити логика по којој се једна од ове две сахране користи за рушење институционалног односа, а затим очекивати да се не користи и друга, па да други односи остану изван домашаја истог политичког критеријума и истих принципа", навео је Тадић у колумни, коју у целости преноси РТРС.
Поред тога, истиче, прављење повода за удар на читав политички поредак од неког појединачног догађаја отвара питање: шта је следеће? Укидање институције због нечије фотографије или укидање надлежности због нечије политичке изјаве? Можда укидање права једног народа због нечијег говора", навео је Тадић.
"Младићева сахрана није узрок, него још један у низу повода коришћених у вишедеценијском сталном тражењу начина за раскопчавање Дејтона. Политичко Сарајево деценијама део своје политичке енергије црпи из тврдње да је дејтонска структура препрека држави по његовој мери. Једноставно речено, патолошки не може да поднесе равноправност народа у БиХ и постојање Републике Српске. Његов унутрашњи немир сада поново прети да угрози мир", указао је Тадић.
Уосталом, каже Тадић, није случајно настала сада већ стара метафора политичког Сарајева о Дејтону као "лудачкој кошуљи", јер када се политичке промене траже уклањањем једног конститутивног народа из равноправног положаја, тако што ће бити проглашен злочиначком врстом, или уништавањем Републике Српске, као што то опет чини Зукан Хелез, онда се неминовно ради о поновном уласку у простор ненормалне политике која је ову земљу већ једном довела до катастрофалног исхода и трагичног сукоба.
"БиХ се не може одржавати у животу тако што ће једнима бити забрањено оно што се другима дозвољава. Поготово не може опстати на сталном мењању правила у корист једне стране или на штету једне стране. Зато, ако се морала подносити онаква Делићева сахрана, мора се и Младићева, а ако су због Младићеве сахране на удару односи Српске са Србијом, онда због Делићеве не може бити заобиђено ни преиспитивање односа Српске са БиХ и Федерацијом БиХ", навео је Тадић.