Парламентарни избори заказани за 25. октобар биће петнаести од обнове вишестраначја 1990. године.
Претходно гласање за парламент, које је било ванредно, као и ово које предстоји, одржано је 17. децембра 2023. године.
Чак девет пута грађани су на биралишта и гласање за народне посланике излазили ванредно, а одржани су 1992, 1993, 2000, 2003, 2008, 2014, 2016, 2022. и 2023. године, док су редовни изборни циклуси одржани 1990, 1997, 2007, 2012. и 2020. године.
Први вишестраначки избори за Народну скупштину после Другог светског рата одржани су у децембру 1990. године када је на изборе изашло 5.029.123 од 7.033.610 уписаних бирача, односно 71,50 одсто.
Ти избори одржани су по већинском изборном систему, док се на свим наредним гласало по пропорционалном моделу по којем изборну јединицу чини цела територија Републике Србије, а мандати се расподељују сразмерно броју гласова које су листе освојиле.
На тим изборима Социјалистичка партија Србије (СПС) освојила је 194 мандата, а за председника прве вишестраначке скупштине Републике Србије изабран је Слободан Унковић. Упоредо са парламентарним изборима одржани су и избори за председника Републике, а изабран је Слободан Милошевић.
Превремени избори за народне посланике одржани су у децембру 1992. године када је гласало 4.723.711 од 6.774.995 уписаних бирача. Највише посланичких мандата освојила је СПС - 101, затим СРС - 73 мандата, Демократски покрет Србије (ДЕПОС) - 50 мандата, а Демократска странка шест мандата.
Ванредни парламентарни избори одржани су годину касније, у децембру 1993. године, а од укупно 7.010.389 уписаних бирача на биралишта је изашло 4.300.440.
У парламент су ушле СПС која је освојила 123 мандата, Демократски покрет Србије (ДЕПОС) са 45 мандата, Српска радикална странка са 39 мандата, ДС са 29 мандата, Демократска странка Србије са седам мандата и две мањинске листе.
Гласање за народне посланике било је и у септембру 1997. године, а од 7.210.386 уписаних бирача гласало је 4.139.080. Највише посланичких мандата, укупно 110, освојила је коалиција коју су чиниле СПС, Југословенска левица и Нова демократија.
На тим изборима СРС је освојила 82 мандата, а Српски покрет обнове 45 мандата, док су по четири мандата припала листама "Коалиција Војводина" и "Савез војвођанским Мађара".
У парламент су тада ушле и "Листа за Санџак др Сулејман Угљанин" са три мандата, а по један мандат припао је листама "Демократска алтернатива- Сељачка странка Србије-Пензионерска партија Србије" и "Демократска коалиција Прешево-Бујановац".
На превременим парламентарним изборима одржаним 23. децембра 2000. године, после петооктобарских промена, учествовало је осам странака и коалиција од којих су четири прешле изборни цензус, а излазност је била 57,64 одсто.
На тим изборима дошло је до смене власти, а Демократска опозиција Србије (ДОС) освојила је 176 мандата, Социјалистичка партија Србије 37 мандата, Српска радикална странка 23, а Странка српског јединства 14 мандата. За председника Скупштине изабран је Драган Маршићанин, а за председника владе Зоран Ђинђић.
На ванредном изласку на гласање за парламент 28. децембра 2003. године учествовало је 19 изборних листа партија, коалиција и група грађана, а изборни цензус је прошло шест листа. Излазност на изборима је била 58,75 одсто, а највише посланичких мандата припало је СРС - 82, затим ДСС - 53 мандата, ДС - 37 мандата, Г17 плус - 34, а по 22 мандата коалицији СПО-НС и СПС-у.
У јануару 2007. године у надметању за посланичка места, учествовало је 20 изборних листа и коалиција, међу којима и шест мањинских, а изборни цензус је прешло 11 листа.
На биралишта је изашло 60,62 одсто уписаних у бирачки списак, а СРС је освојила највише посланичких мандата - 81, ДС 64 мандада, коалиција ДСС-НС је освојила 47 мандата, Г17 плус 19, СПС је освојила 16 мандата, а коалиција ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ 15 мандата.
У парламент су ушли и СВМ, којем су припала три мандата, "Листа за Санџак" са два мандата, а по један мандат имале су Унија Рома Србије, Коалиција Албанаца Прешевске долине и Ромска партија.
На ванредним изборима одржаним у мају 2008. године учествовале су 22 изборне листе странака и коалиција, међу којима је било 10 мањинских, а изборни цензус је прешло осам листа. На изборе је изашло 61,35 одсто уписаних бирача.
Највише мандата освојила је листа "Заједно за европску Србију - Борис Тадић" - 102, СРС 78 мандата, ДС С - Нова Србија 30 мандата, СПС-ПУПС-ЈС 20 мандата, а ЛДП 13 мандата.
У парламент је ушла и "Мађарска коалиција Иштван Пастор" која је имала четири посланика, "Бошњачка листа за европски Санџак - Др Сулејман Угљанин" два посланика, док је "Коалиција Албанаца Прешевске долине" имала једног посланика.
На редовним парламентарним изборима одржаним 2012. године учествовало је 18 изборних листа странака и коалиција, а изборни цензус прешло је 11 изборних листа. Истовремено са избором за народне посланике тада су одржани и избори за председника Србије, локални и покрајински избори. Забележена је излазност од 57,77 одсто.
Листа СНС је освојила 73 посланичка мандата, ДС 67 мандата, а СПС-ПУПС-ЈС - 44 мандата.
Листа ДС С је освојила 21 посланички мандат, ЛДП 19 мандата, УРС 16 мандата, а СВМ пет мандата. "Странка демократске акције Санџак - др Сулејман Угљанин" освојила је два мандата, а листе "Сви заједно - БДЗ, ГСМ, ДЗХ, ДЗВМ, Словачка странка Емир Елфић", "Ниједан од понуђених одговора" и "Коалиција Албанаца Прешевске долине" по један мандат.
Ванредни парламентарни избори одржани су и у марту 2014. године када је излазност била 53,09 одсто, односно од 6.765.998 уписаних бирача гласало је 3.592.375. На изборима је учествовало 19 изборних листа странака и коалиција, а изборни цензус прешло је седам листа. Највише посланичких мандата освојила је листа "Александар Вучић - Будућност у коју верујемо" - 158, а следе листа "Ивица Дачић - СПС-ПУПС-ЈС" са 44 мандата, листа "Са Демократском странком за демократску Србију" - 19 мандата, док је листа "Борис Тадић - Нова демократска странка - Зелени, ЛСВ - Ненад Чанак, Заједно за Србију, ВМДК, Заједно за Војводину, Демократска левица Рома" имала 18 посланичких мандата. Савезу војвођанских Мађара је припало шест посланичких мандата, Странци демократске акције три мандата посланика и Партија за демократско деловање два мандата.
На ванредном изласку на биралишта за парламент 2016. године надметало се 20 изборних листа странака и коалиција, а изборни цензус прешло је 12 листа. Излазност је била 56,07 одсто. Највише мандата - 131 освојила је листа "Александар Вучић - Србија побеђује", а друга је била листа "Ивица Дачић - СПС, ЈС - Драган Марковић Палма" са 29 мандата.
У парламент је ушла и Српска радикална странка чија је листа освојила 22 посланичка мандата, док су листе "Доста је било - Саша Радуловић" и "За праведну Србију – Демократска странка (НОВА, ДСХВ, ЖС)" освојиле по 16 посланичких мандата. По 13 мандата припало је листама "Двери-ДСС-Санда Рашковић Ивић-Бошко Обрадовић" и "Борис Тадић, Чедомир Јовановић - Савез за бољу Србију", а Савезу војвођанских Мађара припала су четири мандата.
По два мандата освојиле су листе "Муамер Зукорлић - Бошњачка демократска заједница Санџака" и "СДА Санџака - др Сулејман Угљанин", а по један мандат Зелена странка и "Партија за демократско деловање - Ардита Синани".
На редовним парламентарним изборима 2020. године, који су првобитно били расписани за 26. април, а због пандемије вируса корона одложени за 21. јун, гласало је 3.221.908 од 6.584.376 уписаних бирача, односно 48,93 одсто. На изборима је учествовала 21 изборна листа странака и коалиција, а изборни цензус, који је те године спуштен са пет на три одсто, прешло је седам листа.
Највећи број посланичких мандата освојила је листа "Александар Вучић - За нашу децу" - 188, док је друга била листа "Ивица Дачић-(СПС), Драган Марковић Палма - (ЈС)" са освојена 32 мандата.
У парламент су ушле и листе "Александар Шапић - Победа за Србију'" којој је припало 11 посланичких мандата, "Савез војвођанских Мађара - Иштван Пастор" која је освојила девет мандата, а листа "Академик Муамер Зукорлић - Само право - (СПП) - (ДПМ)" освојила је четири мандата. По три посланичка мандата припала су листама "СДА Санџака - др Сулејман Угљанин" и "Албанска демократска алтернатива -Уједињена долина".
У априлу 2022. на ванредним парламентарним избори гласало је 58,60 одсто бирача. Највише посланичких мандата освојила је листа СНС "Александар Вучић - Заједно можемо све" - 120, а друга је била листа коалиције окупљене око ШП '"Мариника Тепић - Уједињени за победу Србије", која је освојила 38 мандата, док је трећа била листа СПС "Ивица Дачић - Премијер Србије" која је освојила 31 мандат. У парламент је ушла и коалиција НАДА - 15 мандата, као и листа "Морамо - Акција - Еколошки устанак - Не давимо Београд" којој је припало 13 мандата. По 10 мандата припало је листама "Милица Ђурђевић Стаменковски - Српска странка заветници" и коалицији "Српски покрет Двери - ПОКС".
Изборни цензус прешле су и листе "СВМ-Иштван Пастор" - пет мандата и "Муфтијин аманет - Странка правде и помирења" која је освојила три мандата. По два мандата освојиле су листе "Заједно за Војводину - Војвођани" и "СДА Санџака - др Сулејман Угљанин", док је један мандат припао листи "Коалиција Албанаца долине".
На последњим изборима за народне посланике одржаним 17. децембра 2023. године гласало је 58,77 одсто бирача. Листа око напредњака заузела је - 129 посланичких места, док је друга била листа "Србија против насиља - Мирослав Мики Алексић - Мариника Тепић" са освојених 65 мандата. Листа око социјалиста освојила је 18 мандата, а по 13 мандата припало је листама коалиције НАДА, '"Ми-Глас из народа, проф. др Бранимир Несторовић".
У парламент су ушле и листе '"Савез војвођанских Мађара" која је освојила шест посланичких мандата, као и листе '"Усаме Зукорлић - Уједињени за правду" и "СДА Санџака др Сулејман Угљанин" које су освојиле по два мандата.
По један посланички мандат припао је листама Шаипа Камберија" и '"Руска странка Слободан Николић".