Председник СНСД-а Милорад Додик је изјавио да је годишњица егзодуса око 9.000 Срба из Доњег Вакуфа, некадашњег Србобрана, и околних места један од најтежих и најболнијих тренутака за српски народ са тог подручја, који и данас отвара старе ране, али и подсећа на њихову снагу да, упркос свему, наставе живот.
"Нико ко није био део избегличке колоне не може у потпуности разумети тежину тренутка када човек схвати да више не може остати на свом кућном прагу. Учесници избегличких колона и дан-данас време деле на 'пре' и 'после' егзодуса, јер то није обична колона, већ колона мајки и очева, деце и стараца, породица које су преко ноћи морале да оставе оно што се не може понети са собом - своје домове, огњишта и гробове предака", изјавио је Додик за Срну поводом 31 године од егзодуса српског народа из Србобрана и страдања српских цивила, преноси РТРС.
Синоћ је у Градишкој одржана и Меморијална академија овим поводом.
Додик је рекао да су иза тих људи остајала врата дома која су последњи пут закључали, капија на дворишту коју су последњи пут затворили, улице којима су последњи пут прошли, цркве и гробови, а испред њих је било само једно - неизвесност и пут у непознато.
"Зато данас не може да се говори о датуму, јер годишњица егзодуса није само датум, то је судбина хиљада људи која их прати цео живот и са којом науче да живе, јер су недужни морали да оду са кућног прага. Упркос тој патњи, ти људи наставили су живот достојанствено и снажно, не заборављајући никада на тежину последњег корака којим су напустили кућни праг, на јачину звука последњег затварања капије вековног огњишта, на последњи пролазак улицом свог детињства", рекао је Додик.
Он је нагласио да сећање на Србобран и 31 годину касније боли исто као и првог дана.
"Ти људи отишли су у избегличкој колони пред најездом муслиманско-хрватских јединица, напустивши топлину свога дома и носећи са собом само успомене и пртљаг пун наде да ће се једном вратити тамо где им је срце остало", рекао је Додик.
То је тренутак, истакао је, када се човек суочи са потпуном празнином, када схвати да је понео само себе, док је све што је имао, материјално и нематеријално, остало непријатељу, времену и сећању.
Он је истакао и да је у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату велики број нашег народа преживео егзодусе и етничка чишћења.
"Оно што никада не смемо себи дозволити, јесте да време избрише оно што се догодило због истине и због оних који су прошли пут избеглиштва", додао је.
Лидер СНСД-а напомиње да је то бол која не престаје.
"Можете променити места на којима живите, можете изградити нове куће, почети нове животе, али човек своје огњиште носи у себи. И зато данас Србобран није име једног места, већ успомена, рана и део живота хиљада људи који су морали да оду", нагласио је Додик.
Он је рекао да је обавеза свих да памте, да преносе својим потомцима одакле су њихови родитељи и дедови кренули, да знају шта значи изгубити дом и да никада не забораве своје корене.
Додик је подсетио и на злочин у Бравницама код Јајца, где су 13. септембра 1995. године припадници Хрватске војске напали избегличку колону из Србобрана која се кретала према Бањалуци и убили 81 српског цивила, међу којима је било осморо деце млађе од 12 година, а једно је имало само две године. За тај злочин до данас нико није одговарао.
"Напад на избегличку колону само потврђује о каквим монструмима је реч. То су нељуди спремни да нападну голоруки народ, цивиле, мајке са децом у наручју, старце. И што је најтужније, за овај злочин никада нико није одговарао", нагласио је Додик.
Зато, поручио је, никада више себи не смемо дозволити заборав, јер је то најмање што можемо учинити за наше жртве и сваки дан је дан када се морамо сећати оних који су страдали, који су протерани, који су нестали.
Бравнице: 31 година без казне за злочин над српским цивилима
Пуна 31 година ће се сутра навршити од ратног злочина над српским цивилима у селу Бравнице код Јајца, који су починиле јединице Хрватске војске, убивши више од 80 Срба, узраста од три до 91 године.
У Посебном одељењу за ратне злочине Тужилаштва БиХ Срни је речено да је "у раду предмет у којем се води поступак против више лица" због напада на избегличку колону 13. септембра 1995. године у Бравницама. Како је наведено, током напада је пуцано из ватреног оружја и испаљиване су гранате из ракетног бацача, при чему је већи број цивила убијен или рањен.
Из Тужилаштва БиХ наводе да је током поступка саслушан већи број сведока и прикупљена материјална документација, те да ће наставити да предузимају радње с циљем доношења тужилачке одлуке.
Током злочиначке операције "Маестрал", Хрватска војска је, у садејству са Хрватским вијећем одбране, напала избегличку колону српских цивила који су после пада Доњег Вакуфа кренули према Јајцу и Бањалуци. Према сведочењима, међу жртвама је било и осморо деце млађе од 14 година.
Српско становништво, међу којима је било највише жена, деце и стараца, кренуло је у избеглиштво, али је колона у Бравницама нападнута из заседе. Радило се о ненаоружаним цивилима који нису пружали отпор.
Према исказима сведока, само у једном аутобусу, који се нашао под ватром Хрватске војске, убијено је и рањено више од половине путника. Аутобус је потом погођен зољом и запаљен, док су се у њему налазили рањени и мртви.
Републички центар за истраживање ратних злочина из Бањалуке доставио је Тужилаштву БиХ пријаву у којој су као осумњичени наведени некадашњи министар одбране Хрватске Дамир Крстичевић и официри Тихомир Блашкић, Станко Сопта и Марио Петровић, као и више хрватских војника који су учествовали у операцији "Маестрал".
Према сведочењима, тела жртава односили су са места злочина и сахрањивали у више гробница, од којих је до сада откривена само једна, у Царевом Пољу. Постоје и наводи да су поједине гробнице касније прекопаване и да су посмртни остаци премештани на друге локације.
О учешћу Хрватске војске у операцијама на том подручју сведочи и састанак генерала Анте Готовине и Тихомира Блашкића са генералом Атифом Дудаковићем, који је у Травнику одржан неколико дана пре злочина у Бравницама.
Тужилаштво Хрватске раније је одбило да процесуира осумњичене, иако му је Тужилаштво Републике Српске доставило обимну документацију. Злочин у Бравницама није процесуирао ни Хашки трибунал.
Београдски адвокат Душан Братић поднео је 2019. године кривичну пријаву против генерала Дамира Крстичевића, тадашњег команданта 4. гардијске бригаде Хрватске војске, због сумње да је имао командну одговорност за злочин.
У манастиру Глоговац код Шипова данас је служен парастос погинулим борцима и цивилима поводом обележавања 31 године од егзодуса и страдања српског народа из Доњег Вакуфа.