Готово истовремено са вешћу да су двојица албанских полицајаца који су претукли Србина са КиМ Ненада Рашковића после једномесечне суспензије враћени на посао, из Београда је стигла вест да је Aлбанац са Косова и Метохије Осман Сељмани, који је ухашен у јулу ове године, пуштен из притвора у Београду.
Он је ухапшен због оптужби да је 14. јуна 1999. године, у насељу у Приштини, у сарадњи са неколико припадника тзв. Ослободилачке војске Косова, лишио живота брачни пар Владимира и Персу Станисављевић, а сада се вратио на КиМ. Овим је настављена пракса да српско правосуђе пушта осумњичене припаднике терористичке ОВК за злочине над Србима, а које је полиција претходно ухапсила.
Са друге стране, затвори на КиМ пуни су Срба који се терете за наводне ратне злочине и то углавном без доказа. Према незваничним подацима, око 150 Срба је у албанским казаматима.
Док се они боре да докажу невиност, што је пред албанским судовима готово немогуће, осим у случају када се испостави да су ухапсили погрешног Србина, а не оног којег траже. И у овом случају Драган Ристић (77) је био преко годину дана био у притвору, док се доказивало да је он Драган, а да траже Драгољуба.
Арбнор Спахиу, бивши припадник специјалне полиције тзв. Косова ухапшен је у јуну 2025. године због сумње на "тешко убиство" у Бањској, а пуштен је на слободу 21. новембра. Са друге стране, Срби оптужене за Бањску, суд у Приштини је осудио на доживотне казне затвора (Владимир Толић и Благоје Спасојевић) односно 30 година (Душан Максимовић).
Хазир Хазири (77), Албанац са Косова и Метохије пуштен је у јануару из притвора у нашој земљи. Он је био у притвору од 8. септембра прошле године, када је ухапшен на административном прелазу Мердаре, а због сумње да је са неколико чланова тзв. ОВК учествовао у убиствима српских цивила.
Албанац Садик Дураку ухапшен је 17. априла 2024. године на прелазу Батровци, пуштен је на слободу октобра 2024. Он има и британско држављанство, а ухапшен је на граничном прелазу између Хрватске и Србије у Батровцима, под оптужбом за ратне злочине 1999. године. Његова породица и британски адвокати су тврдили да су докази слаби и да је он у Уједињено Краљевство стигао као азилант пре наводних злочина.
Бивши припадник тзв. ОВК Митхат Ложани ухапшен је 5. фебруара 2026. на Батровцима. Српски МУП га је теретио да је у оперативној зони Дукађини учествовао у нападима, отмицама и убиствима припадника српске војске и полиције. Након скоро три месеца истражног притвора, пуштен је 29. априла.
Браћа Џемајл и Башким Емини ухапшени су и пуштени у августу 2025. Двојица браће ухапшена су на граничном прелазу између Србије и Мађарске под сумњом да су 1999. године киднаповали и убили особу српске националности. Након свега недељу дана, пуштени су на слободу.
Припадници Министарства унутрашњих послова, УКП, Службе за откривање ратних злочина ухапсили су Авнија Ћенаја (1973) у новембру 2025. године због постојања основа сумње да је за време оружаних сукоба на АП КиМ, као припадник тзв. ОВК извршио кривично дело организовање групе и подстицање на извршење геноцида и ратних злочина.
"Осумњичени је током априла 1998. године приступио локалном штабу тзв. ОВК за село Ромаја, општина Призрен и као припадник 138. бригаде Агим Рамадани учествовао у нападу на караулу Кошаре током 1999. године", саопштио је тада МУП.
Но, у фебруару ове године, он је пуштен на слободу.
Бивши припадник терористичке ОВК Митхат Љожани пуштен је на слободу априла ове године.
Он је ухапшен 5. фебруара на прелазу Батровци. Како је тада речено у Министарству унутрашњих послова, терети се да је током 1998. и 1999. године, као припадник терористичке ОВК учествовао у нападима на српску полицију и војску.
"Као припадник такозване Ослободилачке војске Косова – Оперативна зона Дукађини, најпре је прошао селективну обуку, а након тога учествовао у терористичким нападима усмереним на припаднике МУП Републике Србије и Војске Југославије. Као припадник те групе, којом је командовао Рамуш Харадинај, учествовао је у отмици и масакрирању полицијских службеника", наведено је у МУП-у.
Матрица притиска ЕУ и Запада
Када српска полиција ухапси некога од Албанаца покреће се механизам устаљеног сценарија. Приштина одмах тужи Београд Европској унији и земљама Квинте и креће притисак на нашу земљу, која, јасно је, попушта под тим притиском.
Из Европске комисије је поручивано да је хапшење Албанаца "кршење обавеза Србије, а према Споразуму о дијалогу и правди из 2015. године".
"Према овом споразуму, Србија се обавезала да неће покретати кривичне истраге или кривично гоњење за злочине наводно почињене на 'Косову', осим ако то не затраже косовске власти. Надлежност над наводима о ратним злочинима и другим тешким кривичним делима је на косовским институцијама. Позивамо Србију да поштује своје обавезе", рекао је једном приликом портпарол Европске комисије.
Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић одговорио је да наводне одредбе на које се позива портпарол Европске комисије не постоје у Споразуму о правосуђу из 2015, као ни у закључцима ЕУ посредника о правосуђу из 2016.
Како је навео, из фазе непоштовања споразума прешло се у фазу њиховог измишљања.
"Као главни преговарач Београда у дијалогу на техничком нивоу који се води у Бриселу, могу да потврдим да наводне одредбе споразума на које се позива портпарол ЕК, не постоје нигде у поменутим документима. Те 2015. године договорен је Споразум о правосуђу, а 2016. Закључци ЕУ посредника о правосуђу. Ни у једном тексту не спомињу се одредбе које наводи портпарол ЕК", истакао је Петковић.
Интерпретације ЕУ, која чита споразуме онако како јој одговара, да се "Србија обавезала да неће покретати кривичне истраге или кривично гоњење за злочине наводно почињене на Kосову, осим ако то не затраже косовске власти", у Споразуму о правосуђу се не помиње. Овај документ се односи на учешће српских судија и тужилаца.
Танка је линија од захтева за повратак имовине до затвора
И док је ЕУ лицемерна у складу са општим ставом Запада да их Срби на КиМ не занимају, пуне се странице књиге тешких судбина нашег народа на КиМ.
Милорад Ђоковић радио је као матичар у селу Гораждевац, никада није напуштао пећку општину, а ухапшен је 27. јуна 2022. године. Против Милорада, годину касније подигнута је оптужница којим му је на терет стављено да је 1999. наводно, учествовао у "ратним злочинима" у једном селу код Пећи. Два месеца пре хапшења, Милораду су у Витомирици срушили кућу, и то само што је, после вишегодишњег суђења, добио пресуду Врховног суда у Приштини да су кућа и плац на коме се налази његови. И онда су се одједном појавили "ратни злочини".
У Витомирици крај Пећи, после хапшења Ђоковића, нема више ни једног Србина јер је Милорад био последњи који је у том селу живео. Он, уместо да је на свом имању, чека пресуду у затвору.
Суд у Приштини прогласио је Србина са Косова и Метохије Душка Арсића кривим и осудио га на 13 година затвора за наводни ратни злочин. Само три дана пошто је поднео захтева за повраћај отете имовине, окривљен је за "злочине".
Много је оваквих прича на КиМ. И зато је посебно важно на основу чега се Албанци ухапшени за злочине над Србима пуштају на слободу. Наши правосудни органи се нису оглашавали о томе зашто су руке судија или тужилаца потписале пуштања на слободу, зашто су и да ли су процеси обустављени, шта је са доказима. А у свему томе, онда се природно намеће прича, да ту има неке (не)видљиве руке.