Шпанија би могла постати изненадна препрека на путу Црне Горе ка чланству у Европској унији, због унутрашње политичке агенде званичног Мадрида. Наиме, питање признавања каталонског, баскијског и галицијског као званичних језика ЕУ, Шпанија сада директно повезује са предстојећим проширењем европског блока.
Шпанска влада инсистира да се статус та три језика реши пре него што у ЕУ буду уведени нови званични језици са пријемом нових чланица, међу којима је Црна Гора тренутно најближа чланству, преноси Радио Слободна Европа (РСЕ).
Иако Мадрид формално није потврдио да ће блокирати проширење, поруке шпанских званичника остављају отвореним питање да ли би ова тема могла постати услов за напредовање процеса проширења.
Шпански министар спољних послова Хозе Мануел Албарес још је 2023. године Савету ЕУ формално поднео предлог да каталонски, баскијски и галицијски буду признати као званични језици Европске уније. Мадрид сада инсистира да се питање три шпанска језика реши пре наредног таласа проширења, односно пре него што се број званичних језика ЕУ додатно повећа пријемом нових чланица.
Шпанија наглашава да подржава проширење и напредак кандидата, али тражи да њен захтев буде решен пре него што нове чланице уведу додатне језике у институционални систем Уније.
Шпански захтев био је једна од тема данашњег састанка министара ЕУ надлежних за европска питања. Шпанија је затражила да се ово питање нађе на дневном реду први пут после више од годину дана. Међутим, данашња расправа није замишљена као гласање нити се очекује коначна одлука о захтеву.
Последњи пут се о тој теми на нивоу министара разговарало у јулу 2025. године, када је захтев наишао на резерве више држава чланица, међу којима је била и Немачка. Немачка је била експлицитно против повезивања два процеса током расправе међу министрима. Тај немачки став су подржале и најмање две земље чланице ЕУ.
Немачка је међу државама чланицама које су почетком септембра европским институцијама упутиле предлог за ограничавање употребе вета у појединим областима одлучивања ЕУ. У предлогу се, између осталог, наводи потреба да се спречи коришћење вета за остваривање унутрашњополитичких интереса држава чланица.
Уколико Шпанија остане при ставу да статус каталонског, баскијског и галицијског треба решити пре наредног проширења, питање би могло имати директне последице по динамику приступања Црне Горе. Црна Гора је тренутно најнапреднија држава кандидаткиња у процесу приступања ЕУ. До сада је привремено затворила 18 од 33 преговарачка поглавља, а Подгорица има за циљ да преговоре заврши до краја 2026. године и постане 28. чланица ЕУ 2028. године.
ЕУ тренутно има 24 званична језика, који имају једнак статус у институцијама Уније. Закони и кључни документи преводе се на све званичне језике, а грађани могу да се обраћају институцијама ЕУ на било ком од њих. Приликом сваког проширења ЕУ, државе чланице могу затражити да њихов званични језик буде додат на листу језика Уније.
Бише држава чланица ЕУ има два или више званичних језика на националном нивоу. Белгија има три – холандски, француски и немачки; Луксембург такође три – луксембуршки, француски и немачки; док Финска има фински и шведски, Малта малтешки и енглески, а Ирска ирски и енглески.
Срби у Црној Гори, који чине трећину становништва, годинама траже службени статус српског језика, да се реши питање двојног држављанства, пропорционалну заступљеност у институцијама. Председник Демократске народне партије (ДНП) Црне Горе Милан Кнежевић више пута је указао да се српски језик мора изједначити са црногорским пре уласка Црне Горе у ЕУ. Сматра да би се уласком у ЕУ, без претходног решавања статуса српског језика, додатно учврстио положај црногорског језика, док би српски био маргинализован.