Каја Калас после одвојених сусрета с председником Србије и Куртијем: Охридски споразум обавезујући

Шефица европске дипломатије поручила је како спровођење споразума није услуга Бриселу већ "обавеза према региону који чека нормалне односе"

Шефица европске дипломатије Каја Калас изјавила је после одвојених састанака у Њујорку са председником Србије Александром Вучићем и премијером привремених приштинских институција Аљбином Куртијем како "напредак у нормализацији односа и напредак на путу ка ЕУ морају да иду руку под руку".

Она је такође, истакла су "обавезујући споразуми постигнути у оквиру дијалога уз посредовање ЕУ, а посебно Охридски споразум", који подразумева столицу за Приштину у УН.

"Њихово спровођење није услуга Бриселу, већ обавеза према грађанима и региону који чека на нормалне односе", поручила је Калас.

Додала је да ће ЕУ наставити да буде "непристрасан" посредник, али да посредовање не може да замени политичку вољу у Београду и Приштини.

"Време је да се крене напред", закључила је Калас.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен својевремено је у Београду рекла да "де факто признање независности Косова заправо значи спровођење споразума договореног у Охриду".

"О чему се ради – о спровођењу Охридског споразума који предвиђа различите кораке који укључују признање косовских докумената и институција од стране Србије, и што иде уз оснивање Заједнице српских општина, то треба да реализује Косово", рекла је Фон дер Лајенова и додала да би то "утрло пут нормализацији односа Србије и Косова што је неопходан предуслов за европски пут".

Подсетимо, Охридски споразум од 27. фебруара 2023. године, између осталог, предвиђа да ће "стране развијати нормалне, добросуседске односе једна са другом, да ће међусобно признати своја документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске печате". Такође, наводи се да ће се "обе стране руководити циљевима и принципима утврђеним у Повељи Уједињених нација, посебно онима о сувереној једнакости свих државапоштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, праву на самоопредељење, заштити људских права и недискриминацији".

"Стране полазе од претпоставке да ниједна од њих две не може представљати другу на међународном плану или деловати у њено име. Србија се неће противити чланству Косова ни у једној међународној организацији. Ниједна страна неће блокирати, нити подстицати друге да блокирају, напредак друге стране на њиховом путу ка ЕУ на основу сопствених заслуга", пише у члановима 4 и 5 Охридског споразума који су најспорнији део документа.

Председник Србије Александар Вучић у више наврата је истицао да у Охриду није ништа потписао, као и да су црвене линије Београда да нема признања нити столице за Приштину у Уједињеним нацијама.

"Не могу да наметну нешто Србији што Србија није прихватила. Зато нисам потписао ни споразум ни анекс, али смо спремни да радимо на имплементацији", истакао је Вучић раније.