Готово две године Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) постојало је више само као адреса: Савета није било, па није имао ко да одлучује о пријавама против медија, нити да издаје, продужава или одузима дозволе, бира чланове УО јавних сервиса, доноси подзаконске акте... А онда је јуче, после читавог низа обрта – од празног Савета РЕМ-а, преко закаснелог, па поништеног и поновљеног конкурса, до оставки четири члана, њиховог повратка и три неуспешна покушаја избора председника, Савет из четвртог пута изабрао Стевицу Смедеревца. И то једногласно.
Ова вест могла би да се нађе и у рубрици "Веровали или не" – не само због заплета који су пратили конституисање новог Савета, већ и због тога што се његов осмочлани састав (Стевица Смедеревац, Милан Петковић, Милош Гарић, Милева Малешић, Родољуб Шабић, Снежана Миљковић, Ира Проданов Крајишник и Дубравка Валић Недељковић) посматра кроз претпоставку о односу 4:4, да су четири члана ближа власти, а четири опозицији, или како се представљају, независни.
Стручност Стевице Смедеревца није спорна: реч је о искусном медијском професионалцу – дипломираном правнику и магистру менаџмента у култури, који је више од 25 година радио и на комерцијалним телевизијама и на јавним сервисима, био и новинар и уредник и директор. Више од деценије провео је у РЕМ-у на пословима надзора и анализе програма.
Ипак, његова биографија сама по себи не објашњава ово чудо невиђено оличено у осам гласова "за". Тако се медијска чаршија од јуче у пола гласа пита: која их је сила ујединила? Најраспрострањеније теорије кажу да су по среди заправо две силе: једна се зове невидљива рука Брисела, а друга "Информер".
Заступници прве теорије смеју да се закуну да их је зближио Брисел, мало из жеље да Србија остане на европском путу, мало и због тога што не желе да се замере европским партнерима. Поборницима те тезе иде у корист то што ни власт није крила колико је пируета у ваздуху морала да изведе како би испунила захтеве Европске уније у вези са РЕМ-ом.
"Заиста ме је било срамота како су изгледали разговори о РЕМ-у, колико смо се као држава понижавали, на шта смо све пристајали, шта смо све радили, да је у једном тренутку то морало да буде прекинуто (...) Једини је принцип био они морају да имају већину. Како да имају већину, зашто, где то пише, због чега? Не зна се. И од седам према два, поклоните им шест према три. Хајде, учините им да не бисте имали двотрећинску већину, да не можете да доносите одлуке против неких од њихових медија, дајте им да буде пет према четири", казао је председник Србије Александар Вучић у децембру 2025. године, пошто је половина тек изабраних чланова поднела оставке.
А изгледа да је невидљива рука Брисела била присутна и када се четворо кандидата, који су претходно поднели оставке, вратило у Савет. Док је за Демократску странку то била "издаја борбе грађана и студената", за СРЦЕ "грешка" која је "само добра за председника Србије Александра Вучића", стари-нови чланови су се изговарали како би власт у супротном:
"Добила прилику да наше поступање представља као супротно закону, а да сопствену одговорност за вишегодишње нефункционисање РЕМ-а, наставак институционалне блокаде и последице које таква блокада има по владавину права и европски пут Србије пребаци на нас и на организације и грађане који су се борили за законит РЕМ".
Друга теорија каже да је сагласје постигнуто зато што су опозициони кандидати прихватили предлог супарничке стране како би током изборне кампање под лупу ставила провладине медије, а пре свих ТВ Информер. Наиме, без председника Савета, РЕМ није могао да измени листу телевизија које надгледа и морао би да остане на избору који је начинио претходни сазив 2023. године. А на тој листи није се налазио "Информер", телевизија чије су гашење кроз петицију тражили студенти у блокади Факултета политичких наука. Заступници ове теорије кажу да је рачуница "независне четворке" заснива на претпоставци да ће се током предизборне кампање ова телевизија толико огрешити о закон да Савет неће имати избора него да јој одузме дозволу.
Док већина расправља о могућим сценаријима који су довели до избора председника Савета РЕМ-а, лидер Српских суверениста Вукша Драговић у овом избору види нешто сасвим друго:
"РЕМ је за сада одбрањен од невладиних организација које су покушале да га преузму, на челу са Мајом Стојановић из Грађанских иницијатива".
Али прича није завршена. Савету и даље недостаје девети члан, који треба да буде изабран из редова националних мањина. У односу четири према четири, он би могао да буде језичак на ваги.
Председник је изабран. Већина – још није.
*аутор је био члан Савета РЕМ-а од 2020. до 2024.