Председник Србије Александар Вучић изјавио је вечерас, говорећи на Генералној скупштини Уједињених нација да је међународни систем какав смо познавали срушен.
"Данас смо сведоци рађања новог поретка, који је оријентисан око два главна центра моћи, уз постојање све већег броја снажних регионалних актера, који располажу значајном политичком, економском, војном и технолошком моћи и настоје да самостално утичу на обликовање свог окружења и ширих глобалних процеса. Улазимо у период сложеније и мање предвидљиве расподеле моћи, у којем је опасност од потенцијалних сукоба већа него што је била деценијама", навео је он.
Није реч само о класичним оружаним сукобима између држава. Сукоби се све чешће воде економским притисцима, технолошким ограничењима, борбом за ресурсе и тржишта, сајбер-нападима, дезинформацијама и покушајима утицаја на друга друштва. Све израженије су и културолошке и идентитетске поделе, које се политички инструментализују и додатно продубљују неповерење међу народима.
"Граница између мира и сукоба постаје све мање јасна, док последице конфронтације великих и регионалних сила све брже погађају и оне државе које у њој непосредно не учествују", рекао је председник Србије.
За мале и средње државе, баш као што је Република Србија, такво окружење представља огроман изазов. Простор за самостално одлучивање постаје ужи, а притисци да се државе определе за једну страну све су већи. Истовремено, неслагања најмоћнијих актера све чешће паралишу институције које би требало да штите све државе подједнако. Традиционални систем међународне правде озбиљно је урушен онда када интерес постане важнији од права, а иста правила не важе за све.
(Не)поштовање правила
"Највећи проблем данашњице није недостатак правила, политичких принципа, већ њихово непоштовање у прошлости и садашњости", нагласио је Вучић.
Он је подсетио да данас, са изузетком неколико земаља, сви говоре и позивају се на Повељу УН, на дух Повеље и принципе на којима је доскора важећи светски поредак био утемељен. "То што смо у прошлости рушили и кршили ту Повељу, чиме смо отворили Пандорину кутију коју је немогуће затворити, а данас бисмо без последица да се вратимо у будућност. Поштовање истих оних принципа које су моћне и велике земље тако брутално згазиле, сада би да ревитализују."
Случај "Косово"
"Ту мислим на све земље које су признале једнострано прокламовану независност тзв. Косова и без икаквог темеља у међународно правним документима покушали да отму 14% територије Републике Србије. Многима од вас то звучи као давна прошлост, али ране које су задате међународном јавном праву су све дубље и теже. Да будемо потпуно прецизни, поредак поштовања Повеље УН и на њој заснованог права више не постоји. Срушили су га они који су цепали територије других земаља зарад својих политичких и економских интереса. Радили су то бескрупулозно, безобзирно и бесрамно", рекао је Вучић.
Он је подсетио да је разлог НАТО напада на Србију и Југославију био да се спречи "потенцијална хуманитарна катастрофа" која се није ни догодила.
"Напад на ту малу, али слободну и слободарску земљу изведен је са жељом да поредак УН, успостављен после Другог светског рата, буде коначно срушен, те да доминација тада унисоног западног света, Америке и Европе, буде и формално и неформално потврђена", рекао је Вучић и подсетио да је напад договорен без УН-а.
Последице
Иако су газили Србију нису је победили. Али су последице велике и нарочито видљиве овде у Генералној скупштини УН.
"Зато што принципи, било какви, више не постоје. Они који су их једном погазили немају морално право да о њима говоре. Да ситуација буде још гора, а лицемерје још видљивије, управо ти и такви заузимају позицију врховних учитеља о моралу и свакој врсти заштите вредности савременог света", рекао је Вучић.
Вучић је указао на поновно уздизање нацизма на пиједесталу друштвених вредности, посебно у Републици Хрватској, која се поноси и својом нацистичком прошлошћу и употребом нацистичких слогана и симбола данас.
"Српски народ као народ који је највише страдао од нацистичке руке не може да прихвати повампирење најстрашнијих духова прошлости одговорних за смрт стотина хиљада Срба, Јевреја и Рома у монструозним концентрационим камповима попут Јасеновца. Управо зато моралне придике које слушамо од таквих, за српски народ и Србију потпуно су неприхватљиве", рекао је Вучић.
Он је упозорио Глобални југ да пазе кад склапају договоре са великим силама и подсетио да је Србија потписала Бриселски споразум 2013. године, у жељи да компромисом решава проблеме између Срба и Албанаца на Косову и Метохији.
"Све обавезе које је имала Србија, испуњене су, а једна једина коју су имали Албанци, о формирању Заједнице српских општина, до дана данашњег није. Занимљиво да је споразум прихваћен, не само у присуству већ потврђен и потписом ЕУ, али то ништа није вредело."
То је наук нама Србима, али и свима другима у свету који желе да заштите и сачувају своју земљу, рекао је Вучић.
ЕУ пут
Додао је да се поред свега, Србија налази на европском путу и мораће још много тога да уради како би постала пуноправни члан ЕУ.
"Иако пуноправно чланство у Европској унији остаје стратешки приоритет, не можемо да не приметимо дуготрајни замор од процеса проширења, како међу појединим државама чланицама Уније, тако и међу државама кандидатима. Управо је европски пут Србије добар пример дужине и сложености тог процеса. Статус кандидата стекли смо 2012. године, а приступне преговоре започели још 2014. године – пре више од дванаест година. Грађани Србије стога с правом очекују јаснију перспективу и конкретније резултате процеса у којем наша земља учествује дуже од једне деценије", рекао је председник.
Зато смо предложили да се Западном Балкану омогући постепено укључивање у јединствено европско тржиште и приступ шенгенском простору и пре пуноправног чланства у Европској унији. То не би представљало замену за чланство, нити снижавање наших амбиција, већ конкретан и прагматичан пут напред, који би грађанима и привредама региона омогућио да осете опипљиве користи европске интеграције и помогао да се превазиђе застој у којем се процес проширења предуго налази.
Међутим, нагласио је, "стабилна и интегрисана Европа, чији је Србија део, и наш европски пут не значи одрицање од традиционалних пријатељстава захваљујући којима је Београд једна од ретких европских престоница из које можете летети директно у Сједињене Америчке Државе, Народну Републику Кину и Руску Федерацију".
Истовремено, негујемо везе са традиционалним пријатељима и партнерима у Африци, Азији и Латинској Америци.
Наша отвореност је израз наше развојне стратегије, историје и нашег разумевања света. Србија верује да државе могу да имају јасан курс и сопствене интересе, а да притом не затварају врата онима са којима се у свему не слажу. Уосталом, свет у којем разговарамо само са онима који мисле исто као ми не би имао много потребе за дипломатијом. Слобода и независност у доношењу одлука за Србију су највише вредности, нагласио је.
Морамо да предвидимо последице света у којем се сила поново све отвореније представља као најпоузданије средство политике, у којем расту војни буџети, умножавају се сукоби, слабе механизми контроле наоружања, а канали комуникације нестају управо онда када су најпотребнији. Зато, рекао је, морамо да поставимо питање које је неопходно: Где су Уједињене нације у таквом свету?
Место УН у свету који се мења
Савет безбедности је често блокиран управо у кризама у којима би требало да буде најактивнији. Други делови система УН суочавају се са финансијским притисцима, преклапањем надлежности, бирократизацијом и оправданим захтевом држава чланица да виде више конкретних резултата, рекао је Вучић.
То, нагласио је, не значи да су нам Уједињене нације мање потребне. Потребне су нам можда више него икада, само морају бити ефикасније, усмереније и спремније да се баве питањима због којих су и створене.
"Државе током претходних осам деценија нису долазиле у ову зграду зато што су имале исте интересе, него зато што су схватиле да је превелика цена решавања неслагања путем оружја. Зато је настао мултулатерализам и зато смо данас овде. Србија подржава УН и реформу система УН како би организација била ефикаснија и прилагођенија данашњој реалности. Залажемо се за репрезентативнији СБ УН, кроз већу заступљеност земаља у развоју, посебно с афричког континента, као и кроз инклузивнију регионалну представљеност и укључивање додатне столице за источноевропску групу земаља", рекао је председник.
Међутим, нагласио је, без правог повратка принципима око којих смо се већ договорили, неће бити помака у погледу конкретних резултата ове организације.
"Поверење нећемо вратити великим декларацијама ако после њих наставимо да поступамо као раније. Свако од нас мора да почне од сопствених одлука. Србија то покушава да чини чувајући мир у свом окружењу, учествујући у мировним мисијама далеко од својих граница, помажући другима када су угрожени, разговарајући и са онима са којима се не слаже и испуњавајући обавезе које преузима. Оно што ће вратити поверење у међународно право и у Уједињене нације јесте више потеза попут ових", закључио је председник Вучић.