Крф је место које буди дубоко и тихо поштовање и острво које је пре 110 година постало и уточиште и место вечног починка многих наших сународника, истакао је председник Републике Српске Синиша Каран у обраћању на академији поводом обележавања 110 година од искрцавања српске војске на Крф.
"Овде носимо у себи сећање на Албанску голготу, на пут којим је прошао српски народ носећи терет много тежи од глади, зиме и исцрпљености, терет неизвесности, растанка са домом без знања хоће ли се икада вратити. Многи нису дочекали крај тог пута. Остали су негде у планинама и клисурама Албаније, далеко од својих најближих, носећи са собом само посљедњу мисао о породици и завичају. Они који су стигли до мора затекли су у њему и спас и опроштај, јер је управо ту, на обалама и у водама око Крфа, велики број исцрпљених и болесних нашао свој посљедњи мир", навео је Каран.
Ту, како је рекао, почивају они чија је жртва остала дубоко урезана у памћење нашег народа, преношена с колена на колено као завет који нас обавезује.
"А, ипак, из те исте исцрпљености и бола, рођена је снага каква се ретко памти у историји једног народа. Они који су на ово острво стигли готово без снаге да стоје на ногама, одбили су да ту и остану заувек скрхани. Изгубили су пријатеље, браћу, синове, али су у себи сачували нешто што им нико није могао одузети, веру да ће се једног дана вратити својој земљи. И управо та вера, упорна и тиха, вратила их је у строј, вратила им снагу и пут ка ослобођењу отаџбине", навео је Каран.
Како је рекао, у томе препознајемо поруку овог места – колико год да су страдање и губитак били велики, они нису успели да угасе оно што је у том народу горело изнутра, жељу за слободом и одлучност да опстане.
"И у деценијама које су уследиле, српски народ није био поштеђен нових искушења ни нових страдања. У Другом светском рату преживео је геноцид почињен над њим у Независној Држави Хрватској, страдање чије размере и данас изазивају нему језу и обавезују нас на трајно сећање. Али и тада, као и на путевима Албаније и водама око Крфа, тај исти народ показао је да губитак, ма колико огроман, не мора значити и крај. Бранио се, опстао је и сачувао своју слободу, плаћајући је, изнова и изнова, највишом могућом ценом", навео је.
Како је додао, "одајемо дуг сећања и захвалности, јер народ који заборави цену коју је платио за своју слободу, полако престаје да разуме и њену праву вредност".
"Са посебном захвалношћу помињемо братски грчки народ и становнике Крфа, који су у најтежим тренуцима отворили своја срца онима којима је преостала само нада. Са дубоким поштовањем сећамо се свих оних који су остали на том дугом и мучном путу, свих који су стигли до мора али не и до куће, и свих оних чији су последњи дани протекли на овом острву и у његовим водама. Сећамо се, такође, и оних који су имали снаге да устану, да наставе пут и да се, после свега, врате својој земљи", подвукао је председник Републике Српске, а преноси СРНА.
Каран је рекао и да "ово место увек буде подсетник да се, и после највећих губитака, човек и народ могу поново усправити и наставити даље, носећи са собом успомену на оне који су ту снагу платили сопственим животом".
"Вечна захвалност и слава свим српским ратницима који су прошли путем голготе, онима који почивају овде и онима који су се, упркос страдању, вратили кући", закључио је.