Такозвани уставни суд лажне државе Косово пресудио је, одлука је објављена јуче, да скупштина у Приштини није конституисана противно уставу, да је сходно томе и влада "Курти 4" изабрана у складу са тим актом, а дао је и рок до 6. октобра за избор новог председника назови државе.
И поред ове одлуке, међутим, никоме у Приштини, сем можда Куртију и његовој најближој околини, није јасно шта следи даље, каквој ће новој правно–политичкој вратоломији и заврзлами приступити премијер који већ скоро две и по године тзв. Косовом влада више у оставци него у редовном мандату. Да ли је тзв. Косово пред новим, парламентарним изборима, трећим за две године, или ће блокада институција назови државе бити отклоњена.
Тек подсећања ради, Курти је добар део 2025, па и ове 2026. провео владајући тзв. Косовом у оставци, прошле године одржано је 57 пропалих седница скупштине тзв. Косова само како би Курти превукао изборе за крај децембра, термин који њему одговара, када на КиМ, за божићне и новогодишње празнике стиже дијаспора где је његов највећи резервоар гласова.
Ни ти избори нису међутим разрешили кризу, уследили су нови у јуну ове године који су Куртију донели још мршавији резултат и више него танку већину. У међувремену истекао је и мандат Вјоси Османи а Курти и опозиција никако да се нагоде, као да одлучују о председнику Америке, ко је личност која ће на чело лажне државе и која би могла да помири и сабере приштинске "рогове у врећи".
У јуче објављеној одлуци, правој правној вратоломији, уставни суд утврдио је да је Скупштина конституисана након истека рока од 30 дана, али да "истек овог рока има за последицу почетак рачунања уставних рокова за избор председника, у случају када је функција упражњена, као и за формирање владе".
Суд је утврдио да је рок од 60 дана за избор председника почео да тече 8. августа 2026. године и да истиче 6. октобра 2026. године. Такође, наложено је да посланици "треба што пре да изаберу и потпредседника Скупштине Kосова из редова друге највеће парламентарне групе, а то је Демократска партија Kосова".
Такође, подсећања ради, исти суд крајем прошле године изричито је оценио да скупштина није конституисана ако није изабран један од уставом предвиђених потпредседника, у том случају потпредседник из редова српског народа. Дакле, прошле године, скупштина без једног потпредседника није била конституисана, ове године без једног потпредседника је – конституисана.
Шта ове одлуке значе остаје да тумаче правни стручњаци, тек сарадник Kосовског демократског института Еуген Цаколи оценио је да у актуелном случају пред уставним судом остаје спорно и нерешено питање – "ко ће наредног дана, 7. октобра, одредити 8. или 15. новембар као датум нових избора, уколико евентуално не буде изабран председник".
Извршни директор "Kосовског правног института" Ехат Мифтарај констатовао je да уставни суд "за годину дана два пута мења и судску и парламентарну праксу".
"Уставни суд игра улогу Деда Мраза. За новогодишње празнике свакоме по један поклон", објавио је Мифтарај на Фејсбуку оцењујући да "судије у овом случају играју улогу политичара који крше устав".
Са друге стране, ДПK је поздравила одлуку суда и затражила да се "одмах сазове седница парламента на чијем би се дневном реду нашле измене Закона о Специјализованим већима". По оцени ДПК, гласање о том предлогу је "национални приоритет" и повезан је са "напорима за правду и заштиту вредности рата ОВK".
Иначе, после пресуде у Хагу, и 81 године робије изречене Хашиму Тачију и командантима тзв. ОВК, ДПК је предложила измене закона о Специјализованим већима према којима би у "случају укидања првостепене пресуде Тачију, Весељију, Сељимију и Краснићију и враћања предмета на ново суђење, поступак био настављен на тзв. Косову. Такође, ДПК предлаже ограничавање висине казне на 15 година као и могућност председничког помиловања.
Директор института за јавна истраживања из Грачанице Владан Трифић је за Косово онлајн изјавио је да је одлука Уставног суда – "најблаже речено смешна и да чак и код лаика буди сумњу у намеру тог суда".
"Уставни суд је у одлуци навео да је рок за избор председника почео да тече 6. августа и да 60 дана истиче 6. октобра. Међутим, постоји други члан Устава који каже да вршилац дужности председника може своју функцију да обавља шест месеци и тај рок истиче 4. октобра. Ту долазимо у правни вакуум од 4. до 6. октобра, па је могуће да ће се неко, да га назовемо Аљбин Kурти, прогласити царем, краљем Kосова и Метохије... Шта год, јер неће постојати никакав уставни механизам нити уставна заштита да се тако нешто спречи", изјавио је Трифић за "Kосово онлајн".
Трифић је, међутим, обзиром да није објављена цела одлука суда, оставио могућност грешке, односно да је лоше преведено или да су тенденциозно извучене поједине реченице из комплетне одлуке.
"Прва ствар о којој је уставни суд одлучивао је да ли је скупштина легално конституисана. И дошли су до закључка да није легално конституисана, јер су сви рокови истекли. Али, они су дошли до следеће одлуке – да је влада изабрана у складу са уставом. Дакле, скупштина која није заснована на уставу је изабрала владу која је заснована на уставу", изјавио је Трифић.
И по мишљењу адвоката Ваљдета Хоџе "последња одлука Уставног суда Kосова је правно необична", али је "упркос правним недоумицама донела решење институционалне кризе".
"Помало је чудно што је уставни суд утврдио да је скупштина конституисана након уставног рока, а истовремено признао и скупштину и владу. Друго, изненађујуће је и питање потпредседника скупштине. У ранијој одлуци, суд је утврдио да се скупштина не може сматрати конституисаном све док се не изаберу сви потпредседници. У овом случају, један потпредседник још увек недостаје, а суд ипак захтева да се то место попуни што је пре могуће", рекао је Хоџа.
По њему сада постоје две могућности – или избор председника тзв. Kосова у предвиђеном року или распуштање скупштине и одржавање нових избора 15. новембра.
Политички аналитичар Астрит Гаши навео је да је суд својом одлуком "поштедео Покрет Самоопредељење" тиме што није прогласио да је Влада формирана ван уставног основа, пренео је портал Дукађини.
"Одлука је структурирана тако да Самоопредељење, конкретно преко својих судија, односно преко судијског тројца, одигра улогу како њима одговара. Циљ је био да се спречи да се конституисање Скупштине оцени као нешто што се десило ван уставних рокова, што би владу учинило неуставном. У том смислу, они су заштитили Покрет Самоопредељење", изјавио је Гаши.