Подношењем оставке Александра Вучића и њеним пријемом у Скупштину Србије данас је почео да тече рок од три месеца, у којем Ана Брнабић може бити вршилац дужности председника државе. У истом року морају се расписати и одржати председнички избори, макар први круг. С обзиром да је Вучићева оставка јутрос стигла у Скупштину Србије, а председница парламента Ана Брнабић је преузела функцију у Председништву, избори за првог човека државе морају бити одржани најкасније до 28. децембра.
Према члану 14 Закона о избору председника, председник Републике може поднети писмену оставку, коју доставља председнику Народне скупштине.
"Мандат председника Републике престаје кад оставка приспе у Народну скупштину. Председник Републике дужан је да обавести јавност о томе да је поднео оставку и при томе може да образложи оставку", наводи се у акту.
Ако председнику Републике престане мандат пре времена на које је изабран, избори се расписују тако да се гласање одржи најкасније три месеца од дана када председнику Републике престане мандат, предвиђа десети члан закона. Исти члан предвиђа да од дана расписивања избора до дана гласања не може протећи мање од 30 ни више од 60 дана.
Према Закону о председнику, члан 17, "ако председник Републике поднесе оставку, буде разрешен или спречен да извршава своју функцију, замењује га председник Народне скупштине најдуже три месеца".
"Док замењује председника Републике, председник Народне скупштине овлашћен је да представља Републику Србију у земљи и иностранству, да прима опозивна и акредитивна писма страних дипломатских представника, да распише изборе за Народну скупштину, да предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, да врши надлежности у области одбране Републике Србије и да командује Војском Србије. Председник Народне скупштине који замењује председника Републике дужан је да распусти Народну скупштину у свим случајевима у којима је то уставна дужност председника Републике и да сваки изгласани закон прогласи указом", наводи се, с тим да Брнабићева неће то радити, јер је парламент већ распуштен, а избори заказани за 25. октобар.
Управо је то био разлог због којег је Вучић поднео оставку. Он је кандидат за премијера на листи "Александар Вучић – Уједињена Србија".
"Како сам на расписаним изборима носилац листе и кандидат за народног посланика листе 'Александар Вучић – уједињена Србија' и кандидат за будућег председника Владе те изборне листе, желим да на тај начин, у пуној мери и потпуно посвећен томе, даље допринесем подизању нивоа укупног благостања грађана, развоју привреде и даљем јачању угледа и положаја Републике Србије у међународној заједници", пише у оставци која је достављена посланицима.
Након што је отишао из Председништва изјавио је да ће од данас много времена проводити са грађанима, како би их саслушао, и истакао да је време за борбу за пристојну, нормалну Србију, Србију успеха и победе.
Он је у објави на Инстаграму навео да креће у капмању из Јајинаца, као што је и 2012. године кренуо у победу над ДОС-овским режимом.
Сви председници и вршиоци дужности од 1990. године
На челу Србије од 1990. до 1997. године био је Слободан Милошевић, којег је наследио Милан Милутиновић (1997–2002). Борис Тадић је на овој функцији био од 2004. до 2012. године, када је на изборима победио Томислав Николић и владао до 2017. године. Александар Вучић био је на челу Србије од 2017. до 2026. године.
Мeђу вршиоцима дужности председника Србије, услед истека мандата или оставки претходних председника, била је Наташа Мићић – од децембра 2002. до фебруара 2004. године. Она је наследила Милана Милутиновића. Након што му је истекао мандат, уследила су три неуспела покушаја избора председника: у септембру/октобру 2002. децембру исте године и новембру 2003. Разлог томе је била мала излазност због услова да на биралишта мора да изађе најмање 50 одсто уписаних бирача, плус један глас.
Драган Маршићанин из тадашње Демократске странке Србије био је в.д. председника Србије од 4. фебруара до 3. марта 2004. године, односно од када је изабран за председника Скупштине Србије до именовања у Владу Србије. Како је Маришићанин постао министар у Влади Војислава Коштунице, Војислав Михаиловић је као најстарији потпредседник парламента постао в.д. председника парламента на дан, односно док Предраг Марковић из странке Г17 плус није изабран за новог председника Скупштине.
Марковић је био в.д. председника Србије од 4. марта до 11. јула 2004. године, односно до ступања на дужност изабраног председника Бориса Тадића. Славица Ђукић Дејановић била је в.д. председника 2012. године, када је тадашњи председник Борис Тадић скратио мандат и расписао изборе, на којима је победио Томислав Николић. Сада је в.д. председника Брнабићева.
Најчешће смо гласали у децембру, једном на Ђурђевдан
Председнички избори у Србији били су одржани у децембру 1990. године и истом месецу 1992. Пет година касније гласало се у октобру и децембру. На наредним изборима 2002. године грађани су бирали у септембру/октобру, те децембру, а онда и новембру 2003. и јуну 2004. када су коначно успели избори, а након што је парламент укинуо правило да мора да изађе најмање 50 одсто плус један уписани бирач.
Први круг избора 2008. одржан је у децембру, а други јануара 2008. године. На гласању 2012. први круг је био 6. маја, на Ђурђевдан, а други 20. маја. У априлу се гласало 2017. и 2022. године.
За председника Републике изабран је кандидат који је добио већину гласова изашлих бирача. Ако ниједан кандидат не добије већину гласова бирача, РИК у року од три дана од дана када је укупан извештај о резултатима избора постао коначан, доноси решење којим одређује да се понови гласање у року од 15 дана, што је други круг избора. У њему учествују два кандидата која су добила највећи број гласова у првом кругу, при чему је на гласачком листићу на поновном гласању први по редоследу онај кандидат који је у првом полувремену добио највише гласова. Више од два кандидата учествују на поновном гласању ако их више дели прво или друго место.
Према Уставу пун мандат председника траје пет година и иста особа не може бити на челу државе више од два мандата.
Док се чека датум председничких избора, јасно је да ће бирачи, само што се зброје гласови парламентарних избора 25. октобра, поново на биралишта.