Три и по деценије од погибије мајора Милана Тепића

Пре 35 година, 29. септембра 1991. мајор Милан Тепић, старешина Југословенске народне армије, херојски је погинуо одбијајући да преда хрватским паравојним снагама складиште с војном опремом у Беденику код Бјеловара.

Неоусташки режим Фрање Туђмана, опредељен да отцепи Хрватску од Југославије, пошто је организовао и наоружао припаднике ХДЗ и сличне екстремисте у паравојне формације, широм те републике организовао је блокаде објеката ЈНА, којима је било прекинуто снабдевање, вода и електрична енергија, уз организовани притисак на припаднике војске, посебно старешине и резервисте, њихове породице.

Терору су, такође, масовно били изложени српски цивили, који су малтрeтирани, отпуштани са посла, избацивани из станова, па и убијани.

Уследили су оружани напади на касарне.

Под блокадом и нападима се, од стране такозваног Збора народне гарде, хрватске паравојне формације, нашла и касарна "Божидар Аџија" у Бјеловару, као и војни објекти у околини, где се мајор Милан Тепић као старешина Југословенске народне армије тада налазио на дужности.

По свему судећи посебно им је било важно овладавање складиштем "Барутана" где су се налазиле резерве војне опреме, наоружања и муниције, у шуми у Беденику, код Бјеловара, наводи Танјуг.

Нашавши се на дужности која је подразумевала обезбеђење објеката у Беденику, суочен с наоружаном гомилом, припадницима хрватских паравојних формација који су захтевали предају великог складишта војне опреме, мајор Тепић је, попут војводе Стевана Синђелића у Боју на Чегру против Турака у Првом српском устанку маја 1809. активирао експлозив подигавши у ваздух хангар, жртвујући себе.

Милан Тепић је рођен јануара 1957. у Комленцу, код Козарске Дубице, Босанска Крајина.

Основно и средњошколско образовање стекао је Комленцу и Козарској Дубици, извесно време и као војни стипендиста.

Војнотехничку академију похађао је у Загребу почев од 1975. године. На служби је био у Славонској Пожеги, а од 1986. у механизованој бригади гарнизона у Вараждину, где је децембра 1990. ванредно унапређен у чин мајора.

Прекоманда у Бјеловар уследила је маја 1991. где се нашао у 265. моторизованој бригади.

Наш избор

Херојска погибија мајора Милана Тепића: Војвода Синђелић рата у Хрватској

Једна од његових редовних обавеза на дужности у Бјеловару било је и обезбеђење складишта "Барутана" смештеног у оближњем Беденику.
Због великих залиха војне опреме управо складиште "Барутана" било је посебно важно побуњеничким властима у Загребу.

Стандардна организација бјеловарске касарне подразумевала је да старешине из команде, по сменама, проводе по десет дана у објекту Беденик.

Тако се догодило да се крајем септембра те 1991. на дужности као старешина у смени у Беденику налазио мајор Милан Тепић.
У Бјеловару, опсадом касарне и других војних објеката командовао је Јуре Шимић, званично челник Кризног штаба у том граду.

У објектима ЈНА ситуација је притом била конфузна. Пристизала су нејасна наређења више команде која су чак одржавала привид редовног стања, док су се истовремено догађала бројна дезертерства, војника па и старешина, готово свих других осим Срба.

Уочи напада, објекат у Беденику обезбеђивало је, поред мајора Тепића, десетак војника са једним потпоручником.

Суочен с безизлазном ситуацијом, а одлучан да не попусти, односно опредељен да војни материјал и опрему не препусти непријатељу, мајор Тепић је пошто је претходно војницима под његовом командом наредио да се повуку на безбедне локације, у 10.40 часова изазвао експлозију жртвујући себе. Претходно минирано складиште војне опреме одлетело је у ваздух.

Била је то експлозија велике разорне снаге у којој је погинуло и једанаест припадника хрватских паравојних снага који су објекат држали под опсадом односно нападали га.

Пре него што је мајор Тепић активирао експлозив у нападима хрватских екстремиста погинула су двојица војника југословенске војске Стојадин Мирковић и Драган Драгановић. Обојица су одбили наређење да се повуку, како је мајор Тепић инсистирао.

Мирковић је родом био из Горње Лесковице, у Колубари код Ваљева, а Драгановић из села Кијевци у Поткозарју, обојица војници на редовном одслужењу војног рока.

Према проценама у магацину у Беденику налазило се око 170 тона противтенковске муниције, мина, и других експлозивних средстава, распоређено у више објеката, хангара. Мајор Тепић је у ваздух дигао један од пет објеката.

Општи напад на касарну "Божидар Аџија" у Бјеловару започео је ујутро око 7 сати тог 29. септембра. Борбе су трајале до 18.30 када је пуковник Рајко Ковачевић наредио прекид ватре и предају.

Локални предводник хрватских паравојних снага Јуре Шимић по запоседању касарне наредио је постројавање свих заробљених, да би потом издвојио пуковника Рајка Ковачевића, потпуковника Драгишу Јовановића и капетана прве класе Миљка Васића које је убрзо убио.

Шесторица резервиста одведени су у полицијску станицу у Бјеловару да би 3. октобра били побијени у шуми Цесма, код Малог Коренова. Саво Ковач који се налазио међу њима, цивил из Бјеловара ухапшен под бесмисленим оптужбама, преживео је стрељање.

Убијен је и старији водник Ранко Стевановић командир страже Беденика.

Током борбе за одбрану касарне погинуло је 14 војника ЈНА, а око 30 рањено.

Заробљено је укупно 60 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА и 365 војника. Већина је, након тортуре у логорима у Бјеловару, размењена 9. новембра 1991. на мосту између Славонског и Босанског Шамца.

Приликом пада касарне затечено је односно отето 78 тенкова Т-55 и 80 оклопних возила.

Мајор Милан Тепић одликован је постхумно, одлуком Председништва СФРЈ, највишим југословенским признањем, Орденом народног хероја. Херојско држање мајора Тепића, који је у време погибије имао 34 године, остало је у сећању захвалних сународника.

Споменик народном хероју Милану Тепићу откривен је септембра 2017. године у Београду, на раскрсници улица Кнеза Александра Карађорђевића и Хероја Милана Тепића на Дедињу.

По мајору Тепићу названа је касарна Војске Србије у Јакову код Сурчина.

Република Српска установила је Орден за посебне заслуге "Милан Тепић".

Данашњим обележавањем Дана сећања на страдање мајора Милана Тепића, у Козарској Дубици биће завршен програм обележавања "Септембарских дана одбране од хрватске агресије 1995. године". Годишњица погибије мајора Тепића биће обележена поменом на гробљу у Комленцу, а потом и уметничким програмом у Парку народних хероја, код његове бисте.