Како од Србина направити злочинца: Хрвати десет година суде српском генералу и још му нису пресудили

Ни после пуних десет година суђења, хрватско правосуђе није успело да пресуди генералу Бориславу Ђукићу кога је Хрватској, у пролеће 2016. године Црна Гора, како је тада оценио део тамошње јавности, срамно изручила Хрватској и поред захтева Србије за екстрадицију.

Наиме, Високи казнени суд Хрватске, укинуо је пре десетак дана трећу првостепену преседу, изречену 19. марта 2024. године, па ће се генералу Ђукићу, оптуженом да је јануара 1993. године организовао рушење бране ХЕ "Перућа" на Цетини, "с циљем да потопи Сињ, Омиш и Триљ", пред Жупанијским судом у Сплиту судити по четврти пут без јасне гаранције да ће тада бити стављена тачка на маратонски процес.

Сам генерал Ђукић, рођен у Горњем Водичеву код Босанског Новог, 1948. године, који је службовао у ЈНА, Српској војсци Крајине и Војсци Југославије, одмах после изручења Хрватској, изјавио је да су оптужбе против њега измишљене и да Хрватска апсолутно нема никакве доказе против њега.

Ђукића и Драгана Васиљковића, "Капетана Драгана", тада је у затвору "Билице" у Сплиту обишао потпредседник Одбора за дијаспору и Србе у региони Миодраг Линта коме је генерал Ђукић рекао да очекује "да Србија стане у његову одбрану и активним приступом помогне да докаже своју невиност".

Наш избор

Пиромани или терористи: Подметање пожара или распиривање мржње против Срба у Хрватској

"Хрватско правосуђе покушава да оправда једну лажну и бесмислену тезу, која доминира у хрватској јавности претходних 25 година – да су Срби агресори и злочинци а Хрвати жртве које су водиле одбрамбени рат", изјавио је тада Линта.

Пензионисани генерал Борислав Ђукић ухапшен је 18. јула 2015. године на аеродрому у Тивту у Црној Гори по хрватској међународној потерници, приликом покушаја одласка у Београд. Изручење су тада затражиле и Хрватска која је доставила допунски захтев у вези са новом истрагом за наводне злочине на подручју Северне Далмације, али и Србија.

Пар месеци касније, Виши суд у Подгорици правоснажно је утврдио да постоје законски услови за изручене и Србији и Хрватској, али је тадашњи министар правде Црне Горе Зоран Пажин одлучио да Ђукић буде изручен Хрватској, што се и догодило 8. марта 2016. године када је генерал спроведен у истражни затвор у Сплиту.

Ћукић се пред хрватским правосуђем нашао у улози окривљеног у два предмета, "Перућа" који се односи на догађај од 28. јануара 1993. године када је на брану Перућа постављено и активирано 30 тона експлозива и када је брана оштећена, као и у предмету "Шибенско подручје" који се односи на наводне злочине у шибенском залеђу током рата 90-их.

Првобитна оптужница из 1995. године у случају Перућа обухватала је и Ратка Младића као и Мила Новаковића и Милана Корицу, али је, пошто они нису били доступни, поступак против Ђукића издвојен.

На првом рочишту у случају "Перућа", јула 2016. генерал Ђукић се пред Жупанијским судом изјаснио да није крив, док је тужилаштво остало на становишту да је после наређења Младића и Новаковића, генерал Ђукић у улози команданта 221. механизоване бригаде Книнског корпуса са Миланом Корицом издао наређење за рушење бране.

Две године и четири месеца касније, новембра 2018, Жупанијски суд прогласио је Ђукића кривим и осудио га на девет година затвора, али је 6. децембра 2019. Врховни суд Хрватске укинуо ту првостепену пресуду и предмет вратио Жупанијском суду на поновно суђење.

Јуна 2020. почело је поновљено суђење, пола године касније, 7. децембра изречена је друга првостепена пресуда, Жупанијски суд у Сплиту поново је Ђукића огласио кривим и изрекао му десет година затвора.

Две године касније, 4. маја 2022. Врховни суд укида Ђукићу истражни затвор, али генерал тог дана није изашао на слободу јер је у том тренутку против њега постојао други предмет – "Шибенско подручје" у коме му је одмах одређен истражни затвор.

Убрзо затим, 31. маја 2022. године Врховни суд укинуо је другу првостепену пресуду и предмет вратио на треће поновљено суђење. Као разлози за укидање пресуде тада су наведени "противречни и неразумљиви разлози првостепеног суда, питања законитости исказа једног од сведока, недовољно образложење одбијања појединих доказа одбране"... Суд је закључио да су тиме повређена права оптуженог на правично суђење.

Још две године касније, 19. марта 2024. исти суд у Сплиту изрекао је Ђукићу трећу првостепену пресуду, поново га огласио кривим и осудио, овог пута на десет година затвора. Та пресуда оборена је сада новом одлуком вишег суда па ће генерал Ђукић на ново, четврто суђење.

Што се тиче другог предмета, оптужби стављених на терет генералу Ђукићу за наводне злочине на шибенском подручју, ради се о одвојеном поступку, а оптужница у овом случају подигнута је 14. октобра 2016. године у тренутку када је генерал Ђукић већ био у притвору у Хрватској.

Суђење против Ђукића и још седморице оптужених Срба, од којих је један у међувремену преминуо, почело је тек 1. марта 2023. године. Ђукић се и тада изјаснио да није крив а у поступку предложено је саслушање чак 400 сведока.

После три године и четири месеца суђења, 29. јула ове године, Жупанијски суд у Сплиту у овом предмету прогласио је генерала Ђукића кривим и осудио га на 16 година затвора. На по 16 година затвора тада су осуђени и Јован Грубић, Милорад Радић и Петар Андрић, док су Владимир Давидовић, Илија Пријић и Слободан Вујко осуђени су на по десет година. Поступак против Драгана Харамбашића обустављен због његове смрти. Ова пресуда и даље је неправоснажна и чека се одлука више судске инстанце.

Реагујући на ту пресуду, председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта изјавио је да је и нова пресуда Жупанијског суда у Сплиту против генерала ЈНА Борислава Ђукића "срамна и скандалозна и да етнички мотивисано хрватско правосуђе наставља систематски да прогони часне српске официре и војнике доносећи пресуде на основу претпоставки и лажних изјава сведока сарадника".

"Монтирани политички процес генералу Ђукићу није само суђење једном човеку, него и суђење ЈНА, Војсци Републике Српске Kрајине, крајишким Србима и Србији да би се оправдао лажни мит о Домовинском рату према коме су Срби тобоже агресори и злочинци а Хрвати наводно ослободиоци и једине жртве", рекао је Линта.

По речима Линте, "Ђукић је своју војничку дужност обављао часно и поштено и није починио било какав ратни злочин".

Наш избор

Једнимa слобода, другима тамнице: Београд олако пушта Албанце, а Срби на КиМ робијају деценијама

"Пресуда хрватског суда на укупно 94 године затвора бившем генералу ЈНА Бориславу Ђукићу и још шесторици крајишких Срба за наводне ратне злочине над хрватским цивилима на шибенском подручју, представља правосудни "трофеј" уочи годишњице хрватске војне акције "Олуја", саопштено је после пресуде из Документационо-информативног центра "Веритас".

"Веритас" је тада указао и на "процесну илегалу и кршење одбране, пошто је поступак у последње две године вођен у потпуној тајности, а рочишта уопште нису најављивана на јавном рочишнику суда".

У саопштењу "Веритаса" наведено је даље "да су суђења у одсуству постала матрица у Хрватској, и да се чак 87 одсто свих процеса за ратне злочине против Срба у Хрватској води у одсуству".

"У овом предмету, генерал Ђукић је послужио као физички талац сплитског правосуђа, пошто се једини налази у притвору и то већ 11 година, а на његовим леђима је, пресуђено целом систему бивше Републике Српске Kрајине", оценио је "Веритас" додајући да "ова пресуда у потпуности потврђује сурову статистику коју деценијама води, односно да више од 4.000 процесуираних особа у Хрватској, чак 97 одсто чине Срби, којима се изричу вишеструко веће казне него припадницима хрватских снага за иста дела".

"Примарни циљ овог модела је стварање трајне правне несигурности која спречава повратак избеглица и заштиту њихових имовинских права", наведено је у саопштењу.

Посебно занимљиви у случају "Перућа" су искази саслушаних сведока. Тако је сведок Јошко Драгиња испричао да му се Ратко Младић још 1991. "током преговора хвалио да је лични минирао Перућу и да је претио њеним рушењем". Драгања је додао да тада није имао никаква сазнања о Ђукићу, а у судници га није препознао, па, према извештајима са суђења, ни он а ни један од седморице првих саслушаних сведока нису директно повезали Ђукића са минирањем бране.

Много конкретнији нису били ни докази хрватских служби које су имале углавном посредна а не директна сазнања о наводном учешћу Ђукића у рушењу бране Перућа. Пред судом су се појавили само посредни обавештајно-оперативни искази који су теретили Ђукића. Један од српских сведока који је у првим исказима под упитним околностима теретио генерала Ђукића касније је ту изјаву повукао и негирао и додао да Ђукића није познавао.

Иначе, одмах после хапшења генерала Ђукића у Црној Гори, Мидораг Линта је у писаној изјавио нагласио да су "крајишко државно и војно руководство као и ЈНА пре тога, били апсолутно против рушења бране "Перућа".

Он је објаснио да је крајишко руководство у договору са представницима међународне заједнице брану и хидроелектрану "Перућа" још у другој половини 1992. године препустило у искључиву надлежност снага Унпрофора.

Како је рекао Линта, крајишке власти не само да су биле против рушења бране него су чак покушале да оспособе за рад ХЕ "Перућа" крајема 1991. године, а као доказ поменуо је елаборат који су урадиле крајишке власти и који је достављен Унпрофору.

"Брана 'Перућа' је оштећена, пре свега, у агресији хрватских оружаних снага под називом 'Масленица' на Равне Котаре јануара 1993. године када је погинуло 348 Срба, међу којима 35 жена и троје деце и протерано више од 10.000 Срба", рекао је тада Линта, додајући да је "хрватска страна у време напада на Равне Котаре гађала брану и хидроелектрану минобацачима са циљем да уништи систем за пренос електричне енергије".