Претње Калињинграду и војне вежбе које се одржавају у близини руске ексклаве показују да водеће европске државе све дубље улазе у политику милитаризације и стварања ратне атмосфере, изјавио је новинар Србољуб Качаревић у емисији "Данас на РТ".
Према његовим речима, није јасно на чему се заснивају такве претње Русији, осим уколико нису намењене пре свега домаћој јавности европских земаља.
"То је једна врста политичког безумља. Није јасно на чему се заснивају такве војне претње, осим ако нису намењене за домаћу употребу. Европска унија и њене водеће чланице покушавају да пронађу излаз из својих проблема кроз милитаризацију, а за то им је потребна бар некаква сагласност јавности", истакао је Качаревић.
Гост телевизије РТ Балкан оценио је да западне земље предалеко иду у претњама и стварању ратног амбијента, док истовремено игноришу поруке Москве да Русија нема ни разлог ни интерес да напада европске државе.
"Све ми делује као разговор глувих. Док Русија доказује да нема никаквог разлога ни интереса да угрожава европске земље, друга страна упорно тврди супротно. Војни маневри су резултат тог разговора глувих. Чини ми се да овог пута наилазе на добар одговор Русије, јер ако се не разуме нормалан језик, онда очигледно треба и запретити", рекао је Качаревић.
Коментаришући укључивање Украјине у војне вежбе у близини Калињинграда, Качаревић је оценио да такав потез нема другу сврху осим додатног провоцирања Москве.
Качаревић не искључује могућност да је ново заоштравање повезано и са ширим променама у свету, укључујући приближавање Русије, Сједињених Америчких Држава и Кине.
"Можда то у европским врховима изазива потребу да нешто учине како би тај процес спречили или указали на сопствени значај. Овакво заоштравање односа према Русији и очигледно провоцирање требало би да имају некакву сврху, али мени све то изгледа као обично безумље", додао је Качаревић.
Од Мајдана до нове улоге Европе
Говорећи на Дан уједињења нових региона са Русијом, Качаревић је оценио да је Европа затварањем очију пред прогоном и убијањем руских цивила допринела развоју догађаја у Украјини. Ипак, наглашава да се све што је уследило после Мајдана не може разумети без пресудног утицаја Вашингтона.
"Сећамо се Мајдана и снимка разговора америчке званичнице Викторије Нуланд и америчког амбасадора у Украјини, када му је јасно поручила да Европа није важна. О свему је тада одлучивала Америка и развој догађаја после Мајдана не би имао такав исход да га Вашингтон није снажно подстицао", навео је саговорник емисије "Данас на РТ".
Сада се, према његовој оцени, Америка постепено повлачи, док Европа покушава да преузме водећу западну улогу у сукобу са Русијом. Проблем је, међутим, што за такву улогу нема довољно политичке, економске ни војне снаге.
"То што се Америка повлачи, а Европа преузима главну улогу са западне стране јесте ново. Али мислим да Европа нема снаге да ту улогу изнесе ни у једном правцу – чак ни у правцу предаје и капитулације. Зато нас можда очекују велики ломови пре него што се све заврши", упозорио је Качаревић.
Руско-украјински и српско-хрватски односи
Качаревић сматра да се корени украјинско-руског сукоба у великој мери могу поредити са историјом српско-хрватских односа током прошлог и овог века.
"Препознајемо готово све елементе који се налазе у суштини сукоба – од вековног утицаја верског раскола, преко интереса великих западних сила које желе да успоставе своје позиције и стално се надмећу, до коначног изазивања оружаног сукоба", објаснио је он.
Према његовој оцени, оно што се данас дешава на постсовјетском простору прво је, у историјском смислу, испробано приликом разбијања Југославије.
"Неко време се сматрало да се Совјетски Савез распао без крви и људских жртава. Касније се показало да није тако, и да се све то под притиском Запада, пре свега Америке", казао је Качаревић.
Ипак, уверен је да исход сада неће бити исти као у случају Југославије.
"Ми смо били прилично слаби и у пропагандном и у сваком другом рату. У руско-украјинском сукобу ствари се развијају другачије и све ће се завршити поразом западне политике и идеје да се преко Украјине може срушити Русија", закључио је Качаревић.
Република Српска између Москве и Вашингтона
Осврћући се на посету Милорада Додика Москви и његову поруку да је Република Српска контактима са Москвом и Вашингтоном заокружила свој геополитички положај, Качаревић је оценио да нагли преокрет у америчком односу према Бањалуци тек треба подробно објаснити.
"У Босни и Херцеговини главно расположење је сада завист према Додику. До јуче су само муслимани били амерички љубимци. Додикове посете показују да је могуће седети на две столице, иако не знамо шта је позадина свега тога", рекао је он.
Додаје да се за сада нису обистиниле тврдње да је Додик, поправљајући односе са Вашингтоном, издао интересе Републике Српске.
"Ништа од тога нисмо видели, а истовремено је лепо примљен и у Москви. За сада све изгледа одлично", оценио је Качаревић.
Србија мора да настави да балансира
Говорећи о продужењу гасног аранжмана Србије и Русије до краја године, Качаревић је нагласио да Београд нема реалну могућност да се одрекне руских енергената.
"Наша земља мора трајно да балансира. Не можемо да напустимо руске енергенте, јер за нас тренутно не постоји друго решење. Заправо, није га било ни за Европу, па је она ипак кренула тим путем. Требало би прилично да полудимо да бисмо учинили исто", каже он.
Јужни гасни интерконектор, који се гради под америчким покровитељством, једног дана би могао да представља алтернативу, али не у блиској будућности.
"Тога неће бити бар још неколико година. Осим тога, за овако скромну привреду и државу, прелазак на вишеструко скупље енергенте био би раван пропасти. Зато нам остаје да балансирамо у сваком случају и по сваку цену, јер другог избора немамо", закључио је Качаревић.