Председник Уставног суда и професор Правног факултета Владан Петров рекао је да је Устав, који је усвојен 30. октобра 2006. године у Народној скупштини, иако настао као компромис два различита концепта, издржао тест времена, пре свега захваљујући својој преамбули која потврђује да је Косово и Метохија део Србије.
Петров је подсетио да је за предлог Устава 2006. године гласало 242 од 250 народних посланика. Како је навео, Устав није прошао кроз јавну дебату, а каже се да је био писан свега неколико недеља.
"Био је једна врста комбинације два нацрта, две тада доминантне, односно владајуће политичке странке. У том смислу, он је био, речима Слободана Јовановића из неког давног времена, 'устав крпеж'", рекао је Петров за РТС.
Објаснио је и да се, када се спајају два различита концепта, обично поставља питање да ли такав уставни текст има одговарајућу конзистентност и унутрашњу логику. Према његовим речима, оно око чега је тада деловало да постоји сагласност, а што је и данас најважнија вредност и тековина тог Устава, јесте преамбула.
"То је преамбула коју, нажалост, и данас неки студенти, кад дођу на испит, не знају шта се у њој тачно налази, не знају да је ту превасходно реч о нашој државној традицији и историји, и не знају да је ту превасходно реч о ономе што јесте срце нашег и модерног Уставног и националног идентитета, а то је Косово и Метохија. Не само као територија, него као уставна вредност", рекао је Петров.
Када је реч о суштинској аутономији, Петров је подсетио да тај појам није операционализован. Како је навео, први пут га спомињу неке резолуције Савета безбедности, чини се и пре резолуције 1244, али је дефинитивно утврђен у тој резолуцији и касније у Уставу. Остало је, како је рекао, да се уставни закон о суштинској аутономији донесе, али он до данас није донет.
Говорећи о Бриселском споразуму, оценио је да је тај акт издржао пробу времена.
"Први Бриселски споразум је, по много чему, стриктно посматрано, био споран са становишта нашег Устава и уставности. Чак сам и ја био међу онима који су га иницијално критиковали. Међутим, он је управо са становишта ширег уставног и државног интереса издржао терет и пробу времена. Не говорим о примени. Говорим о важности таквог једног акта у моменту када је он закључен", рекао је Петров.
Подсетио је и да се у том процесу "није суштински питала Приштина", јер је посредник, односно модератор по споразуму, била Европска унија.
"Ми смо потписали тај споразум са Европском унијом, а не са Приштином. То треба подсетити, поготово млађе, да не мисле да је тај Бриселски споразум некакав споразум две равноправне стране", рекао је Петров.
Из тога је, како је рекао, важна поука за убудуће: када се потписује нешто важно, треба водити рачуна и с ким се потписује, јер то што је неко привидно гарант или делује беневолентно не значи да ће потписано бити и примењено од друге стране.