Гласањем које је обављено три минута иза поноћи, односно три минута након истека рока који је оставио уставни суд назови државе, и бројањем гласова које је обављено читавих 14 минута после поноћи, скупштина тзв. Косова изабрала је ноћас Јустину Широку Пуљу за нову председницу ове територије која је отета од државе Србије.
У до сада невиђеном маневру Аљбина Куртија, и сценама које су ноћас пре личиле на циркус, скупштина је пре тога, по убрзаној процедури, у тзв. другом читању усвојила и измене закона о Специјализованим већима, такође кршећи законодовство лажне назови државе.
Нова председница лажне државе заклетву је положила читавих пола сата после истека свих рокова које је раније одредио уставни суд па, имајући у виду одредбу из члана 87 тзв. устава тзв. Kосова, према којој мандат председника почиње након полагања заклетве пред скупштином, остаје да се види да ли ће тај избор бити оспорен.
Пре 15-ак дана исти уставни суд оценио да је та иста скупштина конституисана иако нису изабрани сви потпредседници, иако је само годину раније у истој позицији, суд донео одлуку према којој – скупштина није конституисана док се не изаберу сви потпредседници!
Још један преседан ноћашњег гласања био је да су посланици Демократске партије Косова подржали предлог Самоопредељења да председница буде Јустина Широка Пуља, иако је та партија имала и свог канидата – Ељизу Хоџу.
После гласања и бројања, 14 минута иза поноћи утврђено је да је Широка Пуља добила 81 глас, потребну двотрећинску већину, међу њима и све гласове посланика ПДК-а.
Тако је поступак избора завршен три минута после истека 6. октобра, датума који је уставни суд утврдио као крајњи рок за избор председника. Широка Пуља затим се појавила у скупштини, добила цвеће, интонирана је химна лажне државе а затим је одржала и свој први говор, оригинално поручила да ће бити "председница свих грађана" те да ће се борити "за јединство и очување институција", као и за "евроатлантске интеграције".
А само 90 и који минут раније чинило се да договора нема, и да ће тзв. Косово на четврте изборе за непуних две године. До иза 22 сата Курти је током дана, у правој лицитацији, мењао предлоге за председника стављајући опозициону ПДК пред свршен чин.
Тако је најпре захтевао да најмање половина посланика ПДK-а учествује у гласању за Бекима Сејдијуа, његов ранији предлог, уз могућност да гласају и против њега, док би друго читање измена закона о Специјализованим већима било одржано у четвртак.
У тим тренуцима, Kурти је изјавио како је рок од 72 сата између два читања закона, уствари процедурална препрекa да се закон изгласа истог дана. Убрзо је међутим и та одредба прекршена, па је између два "читања" и гласања за измене закона уместо предвиђених 72 прошло једва 30-ак сати. Но, и то гажење сопствених закона превазиђено је формалним одлукама које су претходиле.
Драма у скупштини, како ноћашњи циркус називају медији у Приштини, настављена је тако што је током вечери реаговао сам кандидат Сејдију и рекао како себе више не сматра делом изборног процеса. Пошто је та варијанта пропала, изнова се огласио Курти, и понудио друга имена – Гљаука Kоњуфцу или Фериде Рушити и први пут пристао да се о изменама закона о Специјализованим већима гласа пре изјашњавања о председнику, али, уколико ПДK гарантује учешће својих посланика у избору председника.
Јавио се и лидер ПДK-а Бедри Хамза који је одбацио ту понуду оценивши је као "пазар у последњим минутима".
И када се чинило да је све пропало, да "Косово" остаје без председника, у временској изнудици, и са још непознатим учешћем најверовантије међународног фактора у виду амбасада западних земаља у Приштини, после 22 сата Kурти је изашао са новим именом – председницом Академије наука и уметности Kосова Јустином Широка Пуљом. Медији у Приштини одмах су приметили да је поменута кандидаткиња, професорка економије, била министар у првој влади Хашима Тачија од 2008. до 2011. године а касније и посланица ПДК.
Уз ово Курти је предложио да ванредна седница има две тачке: као прву - друго читање измена закона о Специјализованим већима, што је био услов ПДК, а као другу избор председника.
Као шлаг на торту, Курти је додао и да кандидаткињу пре предлога није контактирао, додајући да је, пошто је била министарка ПДK-а, Хамза може убедити да прихвати кандидатуру.
Сама Широка Пуља је у првом реаговању изјавила је да "још није разговарала са људима са којима треба и да не може одмах да потврди одлуку". Убрзо је, међутим, прихватила кандидатуру.
Уследио је нови обрт, око 23 сата лидер ПДК Бедри Хамза одустао је од квалификације о "пазару у последњим минутима" те саопштио да је Широка Пуља прихватљива за ПДK и да ће свих 22 посланика ове странке отићи у скупштинску салу.
Истовремено, ПДК је предложио своју посланицу Ељизу Хоџу као противкандидаткињу како би и овај формални услов био испуњен.
У срцепарајућој сцени, у сали скупштине затим су се руковали Хамза и Курти који су данима раније сипали дрвље и камење један на другога.
Не обазирући се на сопствено законодавство, скупштина је затим са 89 гласова "за", без гласова против и уздржаних, прихватила предлог да се одступи од редовних процедуралних рокова и да се измене закона о Специјализованим већима одмах пошаљу скупштинским комисијама, односно да се не поштује рок од 72 сата између два читања. Kомисије су потом, у пар минута, брже него што би то урадили сервери вештачке интелигенције хитно размотриле, одобриле предлог измена после чега је он враћен пред посланике у пленарну салу.
Измене су затим, пар минута пре поноћи усвојене па се прешло на гласање о председнику које је завршено а гласови пребројани после истека уставног рока.
Курти је тако завршио посао, а питање да ли чињеница да су пробијени сви рокови оставља правне последице остаје, на разглабање, експертима као и делу опозције.
Ноћас се већ огласио председник Уставног суда и професор уставног права Енвер Хасани који је је оценио да чињеница да је гласање завршено неколико минута после поноћи не представља уставни проблем, јер је сам поступак започет у оквиру рока.
"Важно је да је процес почео на време. Бројање и проглашење резултата, чак и ако потрају неколико минута након истека рока, не представљају уставно питање", изјавио је Хасани за "KосоваПресс".
Отклањајући све дилеме да тзв. косовске институције, не дај боже, крше сопствене прописе, Хасни је оценио да се "Скупштина не сматра распуштеном самим истеком рока, јер је за распуштање потребан формални декрет", те да је парламент "пуноправног мандата и без уставних недостатака".