Пре тачно 85 година, 8. октобра 1941, немачки авиони бомбардовали су Раброво, село на територији општине Кучево. Био је пијачни дан, село је било пуно људи, а после бомби уследила је митраљеска ватра по онима који су покушавали да се спасу бекством. Данас, осам и по деценија касније, ова трагедија остаје једна од мање познатих епизода немачког терора у окупираној Србији.
Према сачуваним сведочењима, у Раброву се тог јутра могло затећи близу хиљаду људи. Око девет часова на небу су се појавили немачки авиони.
Сведоци су касније говорили о девет "штука", злогласних бомбардера Junkers Ju 87, чија је појава током Другог светског рата постала један од најпрепознатљивијих симбола немачке ваздушне силе. Авиони су најпре кружили над Рабровом, а затим почели да нападају село. Уследиле су експлозије. Људи затечени на пијаци и улицама почели су да беже према кућама, баштама и околним њивама. Али напад се није завршио бацањем бомби. Према сведочењима преживелих, немачки авиони су у ниском лету митраљирали људе који су покушавали да се склоне, укључујући и оне који су спас тражили у кукурузиштима.
Напад је трајао десетак минута. Када су авиони нестали са неба, у Раброву више није било исто. На раскрсницама и по сокацима лежали су мртви и рањени. Куће су биле оштећене, а неке у пламену. Страдала је и стока. Поједини мештани који су покушали да побегну пронађени су мртви у околним њивама. Међу жртвама је било и деце.
Историчар Венцеслав Глишић у књизи "Терор и злочини нацистичке Немачке у Србији 1941–1945" наводи да је приликом немачког бомбардовања Раброва погинула 31 особа, док је више десетина људи рањено. Локални извори говоре о 34 погинула, међу којима и четворо деце, као и више од 150 рањених. Међу погинулима су били и становници околних села, Мале и Велике Бреснице, Душманића, Макца, Мишљеновца, Мустапића и других места.
Да бисмо разумели зашто су се немачки авиони тог октобарског јутра обрушили на Раброво, морамо се вратити у драматичну јесен 1941. године. Само шест месеци после слома Краљевине Југославије, немачка окупациона власт у Србији суочила се с масовним устанком. Пожаревачки партизански одред деловао је на широком простору између Пожаревца, Петровца, Кучева, Великог Градишта, Голупца и Мајданпека. Раброво се нашло усред тог простора. Немачкој команди источна Србија била је важна и због комуникација и привредних ресурса, нарочито Борског рудника. Истовремено, ширење устанка широм Србије изазивало је све суровији одговор окупатора. Управо тих дана почиње једно од најмрачнијих поглавља окупације.
У октобру 1941. генерал Франц Беме спроводи политику масовних одмазди над цивилним становништвом. Следе стрељања у Краљеву и Крагујевцу и читав низ мањих, данас готово заборављених злочина широм Србије. Бомбардовање Раброва временски претходи тим догађајима, али припада истом историјском тренутку.
Осамдесет пет година касније Крагујевац има 21. октобар. Краљево има своје велико стратиште. О њиховим жртвама написане су књиге, снимљени филмови и одржане хиљаде часова историје. Раброво је остало на маргини националног памћења. Од тог октобарског јутра прошло је 85 година.