Где почиње србофобија, престаје логика: Како је нетрпељивост проглашена за "толеранцију"

Привремене институције у Приштини коначно су добиле "председницу" Јустину Широку Пуљу, а из правца Хрватске чуле су се похвале због тога што је она католичке вере. Медији из Приштине су пренели да је хрватски Зоран Кусовац због тога представио "Косово" као толерантну "земљу". Из авиона се, међутим, види да је Кусовац упутио похвалу, али са умишљајем. 

На мрежи Икс позвао је пратиоце да оставе коментар ако могу да замисле муслимана као председника већински православне Србије, подсећајући да је на "Косову", уз навођење процента муслиманског живља, за председницу изабрана католкиња. Није изостало ни "таговање" Шаипа Камберија и Сулејмана Угљанина. 

"Косово 93,5 одсто муслимана изабрало католкињу Јустина Широка Пуља. Нико ни да трепне, ништа антисемитске завере, ватиканске ујдурме, западна подметања. Ако можете да замислите муслимана као председника Србије (81,1 одсто православци) оставите коментар", поручио је Кусовац. 

Ваљало би подсетити на то да је према Уставу Републике Србије АП Косово и Метохија саставни део Републике Србије. Фантомску државу не признаје 108 држава, међу којима су Ватикан и Палестина, које нису чланице Уједињених нација. Такође, пет земаља које су чланице ЕУ и НАТО такође не признају тзв. Косово. Кад смо већ код избора "председника", подсећања ради, он се у Приштини не бира на непосредним изборима, већ у парламенту. 

Албански медији са Косова и Метохије су брже-боље пожурили да објаве како је хрватски новинар представио "Косово" као толерантну "земљу", узевши у обзир да је изабрана "председница" која је католичке вероисповести. 

Када се говори о религији у контексту албанског народа требало би поменути крилатицу да је "вера Албанаца албанизам", а која је дубоко укорењена у националистичком комплексу. 

Реч је о стиху која потиче из песме албанског песника из Скадра Пашка Васе из 19. века, а који се и тумачи као позив да се националност стави изнад верских подела, али и као мото албанског националног препорода. Често се подсећа на овај концепт у тренутку великих подела у албанском народу. Недавно га је поменула и посланица ДПК Вљора Читаку. И Широка Пуља је изабрана у тренутку политичке кризе и неслагања. Можда је ипак преoвладао албанизам како би се избегло продубљивање кризе? 

С друге стране, када је реч о (не)толеранцији тзв. Косова, посебно верској, не бисмо могли, а да не поменемо континуиране нападе на православне цркве и верске објекте на КиМ, као и уништавање и скрнављење српских православних гробаља. 

Ове године, подсетимо, навршило се 45 година од подметања пожара у Пећкој патријаршији. Навршило се и 22 године од мартовског погрома током којег су је уништено или оштећено 35 цркава и манастира СПЦ.

Београд реаговао због напада на Високе Дечане: Међународни представници да спрече радове

И у годинама након једнострано проглашене независности тзв. Косова сведочили смо и сведочимо и даље уништавању српских гробаља и споменика, исписивању графита тзв. ОВК на црквама, али и обијању и пљачкању верских објеката.

И то није ништа друго, него доказ да у делу албанског друштва на Косову и Метохији постоји национална острашћеност која је усмерена против Срба и свега онога што сведочи о постојању и трајању српског народа на КиМ.

С обзиром на то да починиоци таквих дела увек измакну правди, намеће се закључак да на тзв. Косову заиста постоји висок степен толеранције, али искључиво према насиљу над Србима и насиљу над српском културним и верским наслеђем. 

И ником ништа. Међународна заједница ни да трепне.