Хрватска није упутила нови захтев Црној Гори за повраћај војне имовине вредне 2,7 милијарди долара, већ је хрватски министар спољних и европских послова Гордан Грлић Радман тим износом говорио о укупној процењеној вредности војне имовине која је из времена СФРЈ завршила у Црној Гори, сазнаје Хина из дипломатских извора, преноси РТЦГ.
Грлић Радман је, гостујући на ХРТ-у, поручио да би црногорски званичници пре изношења оцена требало да се упознају са чињеницама и архивском грађом, пише "Побједа".
Ова изјава хрватског министра је уследила након што су председник Црне Горе Јаков Милатовић и министар одбране Драган Краповић реаговали на његове наводе о војној имовини.
Милатовић је одбацио као нереалан захтев Хрватске за повраћај војне имовине вредне више од 2,7 милијарди долара и упозорио да отворена билатерална питања не би требало да успоравају улазак Црне Горе у ЕУ. Краповић је изјавио да га је Грлић Радманова изјава о имовини шокирала и да такав захтев никада није званично стигао у Подгорицу.
Грлић Радман, међутим тврди, да није говорио о захтеву за исплату 2,7 милијарди долара, већ о војној имовини о којој се говори већ годинама.
"Заправо сам илустровао чињеницу о постојању те имовине, коју су стручњаци проценили. Постоји документација, интерактивне мапе. Али нисам говорио о тој теми на начин да је то негде било на столу или тражено. То је дефинисано уговором о сукцесији из 2001. године, који је ступио на снагу 2004. године. Али говорио сам само у односу на симболичан пример брода 'Јадран' који је само један мали пример имовине", рекао је Грлић Радман, преноси ЕТВ.
Он је навео да треба разликовати војну имовину обухваћену споразумом о сукцесији од имовине која је касније добила цивилну намену.
"Мислим да је то био и неспоразум, односно очигледно се погрешно прати међу црногорским политичарима. Требало би завирити у архиве. Нисмо ми оптерећивали неким новим темама, то су теме које су познате. Задњи сусрет са црногорском делегацијом имали смо 2018. године, где се исто тако говорило и о сукцесији војне имовине", рекао је он.
Грлић Радман је подсетио да ће Хрватска и Црна Гора ускоро формирати заједничку комисију посвећену школском броду "Јадран" и питању сукцесије војне имовине.
"Ту би се пре требало поставити питање где су завршила сва та пловила, где је потрошен сав новац. Та пловила су завршила у Црној Гори, она су продата, бачена у старо гвожђе или некоме поклоњена. Имамо и о томе информације и сазнања. Али овде пре свега говоримо о вредносним питањима која се морају решити", рекао је Грлић Радман за ХРТ."
"Владавини права" и "европске вредности"
Грлић Радман је одбацио тврдње да су питања која Загреб поставља Подгорици класична билатерална питања којима Хрватска покушава да блокира европски пут Црне Горе, него, како каже, "реч је о владавини права" и "европским вредностима".
Поновио је да је реч о питањима повраћаја имовине хрватским држављанима у Црној Гори, обештећења бивших заточеника логора Морињ и расветљавања судбине несталих током рата у Хрватској.
"Како ћемо гледати на будућност ЕУ ако Црна Гора, која је кандидаткиња, игнорише првог суседа, Хрватску, и заправо не жели да реши та питања?", навео је Грлић Радман, указавши да црногорски политичари "пре изношења процена и оцена најпре треба да се упознају са свим чињеницама и завире у архиве".
Иако је управо Загреб ставио рампу на отварање поглавља 14 и 31, Гордан Грлић Радман истиче да Загреб не блокира Црну Гору на путу ка ЕУ.
"О овим темама се говорило пуно раније, па тек онда изаћи са проценама и оценама. Хрватска не блокира, ми смо до сада дали сагласност за 18 поглавља, али на овај начин игнорисати Хрватску - не може се остварити неко задовољство Хрватске и подстицај да будемо снажно за затварање свих тих поглавља", рекао је он.
Грлић Радман је додао да Црна Гора, као кандидат за чланство, мора да покаже напредак и у решавању питања добросуседских односа.
Хрватски министар је као једно од питања које Загреб сматра важним навео и промену назива базена у Котору који носи име Зорана "Џимија" Гопчевића. Грлић Радман тврди да је Зоран "Џими" Гопчевић био чувар објекта у Морињу у којем су били затворени Хрвати и да су заточеници били изложени малтретирању и мучењу, док је чињеница да је у Морињу био прихватни центар ЈНА у којем нико од хрватских заточеника није убијен.
О темама које оптерећују односе Црне Горе и Хрватске, Грлић Радман је, како каже, разговарао и са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен.
"Ми нисмо адреса, ту смо апсолутно и чекамо да се нешто испоручи Хрватској. Не можете сада ући у ЕУ, а игнорисати земљу чланицу која ти је први сусед и чланица ЕУ. Па реците ми, како ћемо гледати на будућност ЕУ ако земља кандидаткиња игнорише првог суседа и заправо не жели да реши та питања? А на столу постоје и друга преговарачка поглавља која је дужна да испуни", оценио је Грлић Радман.
Иако тврди да Загреб не блокира и не уцењује Црну Гору, Грлић Радман поручује да Подгорица, уколико испуњава услове за затварање преговарачких поглавља, мора да реши и питања "добросуседских односа".
"То је начело ЕУ и ту морају показати неки напредак. Ми за ових 20 година црногорске независности, и 34 године колико је била у саставу СРЈ и Србије и Црне Горе, нисмо видели никакав помак", рекао је он.
Хрватски министар је притом истакао улогу Загреба у подршци Црној Гори, наводећи да је Хрватска подржала њено осамостаљење и чланство у НАТО-у, као и да је Подгорици и Београду пружала стручну помоћ у процесу усвајања европских правила.
"Нашим знањем и експертизом дали смо хиљаде страница правне тековине и Црној Гори и Србији", истакао је Грлић Радман.
Према његовим речима, црногорске делегације и данас на месечном нивоу долазе у Хрватску тражећи стручну помоћ за различита питања
"Нас нико није завадио, већ смо одавно у фази одличних односа, али се неке ствари морају решити према Хрватској", поручио је Грлић Радман.
"Јадран" на преговарачком столу
Први састанак црногорске и хрватске комисије за решавање питања школског брода "Јадран" биће сутра у Загребу.
Црногорску делегацију предводи управо министар Краповић, који је уочи састанка поручио да је његово "уверење да Црна Гора у свом поседу држи "Јадран" легално и легитимно и да се потпуно легално и легитимно црногорска застава вијори на његовом јарболу. За такав став постоји упориште и постоје аргументи".
Иначе, "Јадран" је брод који је пре 93 године постао део Краљевске морнарице Југославије. Школски брод "Јадран" изграђен је 1933. године у Хамбургу за потребе Краљевске морнарице Југославије, а у Флотну листу уписан је 19. августа исте године. Тај датум се од тада обележава као његов рођендан, односно Дан школског брода "Јадран". У Тиват је стигао 16. јула 1933. године, где му је приређен свечани дочек.
Хрватска тражи повратак "Јадрана", позивајући се на војну сукцесију и чињеницу да му је матична лука пре распада Југославије била Сплит. Загреб тврди да је брод 1991. године отишао у Тиват на ремонт, али да је тамо остао након распада СФРЈ, због чега га сматра хрватском имовином.
Црна Гора, с друге стране, сматра да је "Јадран" легално и легитимно у њеном поседу, уз образложење да се у тренутку распада Југославије налазио у Тивту и да је од тада у саставу црногорске морнарице.
Уочи сусрета хрватска дипломатија поручује да је "овај сусрет прилика да види мисле ли Црногорци озбиљно у решавању отворених питања или се само претварају", рекао је извор, додавши да "изјаве министра Краповића томе засад не помажу".
Након првог састанка у Загребу, очекује се да ће се разговори наставити у Црној Гори.