Уједињени против Срба: Како је створен хрватско-албански савез у рату и коме је потребан у миру

Албанско-хрватске везе сковане у "Домовинском рату" никада нису прекинуте. У режији дипломатског представништва лажне државе Косово у Хрватској је обележено 35 година од оснивања Бригаде албанских добровољаца у Госпићу и одата је почаст Албанцима који су учествовали у "Домовинском рату" у Хрватској. 

"Госпић је имао стратешку важност на почетку рата, док је у 'одбрани' града била постављена 118. бригада у којој су били и албански добровољци", наводи се у објави "амбасаде". 

Албанска бригада, наводи се, користила је албански језик, албанску заставу и интонирала је химну Републике Албаније. Застава под којом су се борили Албанци у Хрватској, наводи се, чува се данас у Загребу. 

"Домовински рат", Колинда Грабар Китаровић и "КБС"

Према Регистру хрватских бранитеља, у хрватској војсци било је укупно 2.832 припадника албанске националне мањине, од тога 2.471 добровољац и 361 мобилисани, пренео је сајт "Ветерани".

"Према евиденцији Удружења Албанаца бранитеља Хрватске у Домовинском рату, погинуло је 87 припадника албанске националне мањине, 304 их је рањено, а 229 пензионисани су као ратни војни инвалиди. Први погинули хрватски бранитељ албанске националности био је Антон Зефи. Погинуо је 9. маја 1991. у Хрватској Костајници", наводи овај портал и додаје да је према неким проценама укупан број Албанаца који су учествовали у рату премашио 3.000. 

Прву јединицу албанских добровољаца основао је генерал Том Бериша септембра 1991, "у договору са тадашњим председником Хрватске Фрањом Туђманом и председником тзв. Косова Ибрахимом Руговом". Договорено је да се оснује центар за регрутацију у Селској, код Загреба, а већ у октобру је 11 аутобуса са албанским добровољцима стигло је у Госпић. 

Како наводи портал "Илирија.ком.хр", албански борци који су ратовали у Хрватској били су држани у строгој тајности, наводно због њихових породица које су остале да живе на КиМ и зато, наводно, немају статус "хрватских бранитеља". 

Том Каћинери, Албанац са Косова и Метохије, из Удружења добровољаца Хрватске једном приликом је прецизирао да је 99 одсто албанских бораца било са КиМ. 

Лијепа њихова никада није заборавила албанске "домобране" са Косова и Метохије. Агим Чеку је  добио је највиша државна хрватска одликовања: Ред бана Јелачића, Ред Николе Шубића Зринског и Медаљу за изузетни подухват. Учествовао је у операцији "Олуја", али и у неким другим у БиХ до потписивања Дејтонског споразума, а био је и рањен у операцији "Медачки џеп".

Хрватску војску је напустио 1999. да би се прикључио тзв. ОВК.  Својевремено је председник Хрватске Зоран Милановић и то баш уочи обележавања годишњице акције "Олуја" у којој је протерано више од 250.000 Срба из Хрватске, око 2.000 убијено, а коју званични Загреб прославља као "Дан победе и домовинске захвалности", одликовао Рахима Адемија са КиМ. 

Пре осам година тадашња председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, током посете Албанији и обраћања у парламенту изјавила је да су "Хрвати и Албанци дословце браћа по оружју" и да су многи Албанци жртвовали свој живот за Хрватску.

Судећи по свему што је уследило касније, Хрватска им то заиста није заборавила. 

Албанија, Хрватска и лажна држава потписале су у Тирани меморандум о сарадњи у области одбране и безбедности. 

Наш избор

(И)лирска веза: Зашто Албанци обожавају Стјепана Месића

На војној академији "Др Фрањо Туђман" у Загребу, 2024. године, дипломирали су официри тзв. косовских безбедносних снага (КБС), а поводом тога је уприличена свечаност којој је присуствовао председник Хрватске Зоран Милановић.

Према Резолуцији 1244 на Косову и Метохији не би смела да постоји ниједна оружана формација осим КФОР-а. Та чињеница, међутим, не спречава Хрватску, која је чланица НАТО и Европске уније, да школује официре тзв. КБС. 

Хрватско-албанске односе најбоље описује изрека "непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ", зато и не треба сумњати у то да су све ове "активности" усмерене против Срба и српског народа у целини.