Високи представник у БиХ Кристијан Шмит наметнуо је измену Закона о Меморијалном центру Сребреница-Поточари, којом ће бити могуће да се новац који је депонован за укоп настрадалих у Сребреници користити и за, како је навео, "промовисање истине о геноциду".
Изменама закона које на први поглед не улазе у надлежности ентитета – мада то заправо није тако – Шмит покушава да навикне јавност у целој БиХ, а тиме и у РС, да је он коначни арбитар који може да намеће законе и да ствара предуслове да удари снажно на надлежности Републике Српске, сматра професор геополитике Срђан Перишић.
Он подсећа да је Закон о меморијалном центру Сребреница-Поточари такође наметнут 2007. године од стране Кристијана Шилинга, тадашњег високог представника.
"Све законе о питању Сребренице, меморијалног центра и мезарја, нико није доносио на нивоу БиХ, нити на нивоу ентитета. Сви ти закони, нарочито онај из 2007. и одлука из 2013, као и одлука из 2000. године су наметнути од стране тадашњих високих представника", каже Перишић.
Истиче да Шмит има чврсту подршку Запада и да је његова сврха постојања Република Српска, а не Федерација и односи у њој.
"Он се бави дисциплиновањем РС и наметањем закона који ће њу да онемогућују. Он настоји да мањим изменама у Федерацији, али и наметањем закона на нивоу БиХ, припреми терен да удари са неким законима који ће значајно оштетити РС и њену уставну и законску позицију у БиХ", објашњава саговорник за РТ Балкан.
Промовисање одлуке Хашког трибунала, а не истине
Одлука којом се предвиђа да ће донаторска средства моћи да се искористе за "промовисање истине о геноциду", представља добру вест, каже професор Ненад Кецмановића. Он објашњава да би то значило да је Кристијан Шмит закључио да је "кривично санкционисање критичког преиспитивања ратних догађаја у Сребреници, ипак ноторна глупост".
Нажалост, додаје Кецмановић, "или се Шмит криво изразио или је лоше преведен".
"Готово сам сигуран да је он у ствари хтео да каже 'промовисање одлуке Хашког трибунала о геноциду', а не "промовисање истине о геноциду'. Пресуда није исто што и истина. Истина има већи ауторитет од пресуде. Пресуду доноси трочлано веће правника, а истином се бави наука", објашњава наш саговорник.
Ако хоће да промовише истину био би обавезан да се извини јавности што је претходно донео закон о вербалном деликту, додаје професор Кецмановић и наводи да шта год да је Шмит одлучио, учинио је то на основу диктаторских бонских овлашћења које је оспорила експертска Венецијанска комисија.
"Република Српска не би званично требало да се одређује према потезима господина Шмита јер он није високи представник УН, него приватно лице са пријавом боравка у Сарајеву", закључује Кецмановић.
Запад "инсталирао" представника
У Шмитовој одлуци да наметне измене Закона, он се позива на Анекс 10 Дејтонског споразума и на бонска овлашћења из 1997. године, иако "нигде не стоји да он има право да мења политички и правни систем БиХ", тврди и Перишић.
Проблем је у томе, објашњава, што је Запад "инсталирао" високог представника, а не признају га велике силе попут Русије и Кине, као ни сама Република Српска.
"Он се још увек није испољио у пуном капацитету, он је непризнати високи представник, али Бошњаци очекују од њега да делује и да намеће законе који ће директно угрожавати РС. И он је то најавио поводом прославе 9. јануара, Дана РС, да ће деловати", подсећа Перишић.
На опаске да су неки чланови Европског парламента раније критиковали Шмита када је мењао изборне законе, јер је, наводно, превише подржао ХДЗ и хрватску политику у Федерацији, Перишић примећује да је вероватно "реаговао бошњачки лоби" и да Шмит покушава да их "примири" преко данашњих измена закона.
Перишић истиче да у одлуци стоји да ће се измене Закона примењивати док Парламентарна скупштина БиХ не усвоји те измене, "а неће их никад усвојити".