Без много драме, без велике буке у јавности, сасвим тихо, црногорске власти почеле су да стварају предуслове за испуњавање захтева које је Црној Гори на европском путу испоставила Хрватска.
Тешко је, наиме, на други начин "прочитати" измене и допуне Закона о спомен-обележјима и Предлог закона о допунама Закона о спорту које су пре два дана, гласовима парламентарне већине, а без присуства посланика опозиције, усвојене у Скупштини Црне Горе.
Тако је усвојеним Предлогом закона о допунама Закона о спорту предвиђено да се називи спортских објеката у Црној Гори могу везати за град у ком се тај објекат налази, за датум од посебног значаја за неку од општина или за личност од чије је смрти протекло најмање – 40 година. Зашто 40, а не рецимо 20 или 30, или 150 година, није посебно образложено. Ствари, међутим, постану јасније када се примене на конкретан случај.
Наиме, том изменом остварена је могућност да се промени име базена у Котору који носи име прослављеног ватерполисте Зорана Џимија Гопчевића, што је један од захтева Хрватске на европском путу Црне Горе.
Гопчевић за кога Хрвати тврде да је био чувар у војном логору Морињ у коме, успут буди речено, ни један Хрват није убијен, преминуо је 2000. године, дакле пре 26 година, па се његово име не уклапа у постављени законски оквир.
Да не буде било какве забуне, изменама закона које су усвојене прекјуче, одређено је да називи спортских објеката који нису сагласни са овим изменама престају да важе даном објављивања новог акта у Службеном гласнику Црне Горе, односно, после спровођења потребних процедура.
Прошле седмице подгорички медији пренели су да би се промена имена базена у Котору могла наћи пред локалном скупштином, али је то убрзо демантовано. Председник Општине Котор Владимир Јокић изјавио је да нема потребне већина за стављање тог питања на дневни ред, те да је оно стављено – ад акта.
Сада су власти Котора, када је име базена у том граду који име Гопчевића носи од 2021. године, стављене пред свршен чин. Закон каже да је корисник или власник спортског објекта у већинском власништву државе или локалне самоуправе дужан да Министарству спорта достави захтев за сагласност на предлог назива спортског објекта, те да је министарство у обавези да на тај захтев одговори у року од 30 дана.
Ако назив спортског објекта, каже даље новоусвојена законска норма, није у сагласности са сада усвојеним изменама закона, а власник или корисник не затражи накнадну сагласност од министарства или оно не да сагласност, министарство може да предложи назив објекта који затим одобрава влада.
Покрет Европа сад који је иницирао ову измену закона, нашао је сасвим прихватљиво, европско образложење, не помињући Хрвате и њихов услов.
"Њихов назив треба да изражава припадност граду, насељу или спортској организацији која их користи. Везивањем назива за живе или недавно преминуле особе јавни објекат се персонализује, а питање његовог назива постаје предмет спорова и политичких подела које немају везе са спортом", пише у документу ПЕС-а и додаје да се предложеним решењем уводи "јединствено и објективно правило за цијелу Црну Гору".
Како се јавност не би досетила о чему се овде ради, о испуњавању још једног услова Хрватске, парламенту је дато и додатно образложење:
"Временска дистанца од 40 година омогућава одавање почасти личностима чији је значај историјски потврђен, а истовремено спречава да се назив објекта користи за остваривање актуелних политичких или личних интереса. Ради обезбеђивања једнаког поступања према свим јавним спортским објектима, предвиђа се престанак важења постојећих назива, док нове називе, у складу са утврђеним правилима, одређује Влада.
Овим је судбина имена базена у Котору запечаћена, а услов Загреба, односно министра Грлић Радмана биће тиме испуњен.
Што се измена Закона о спомен-обележјима тиче, црногорска скупштина усвојила је прекјуче одредбу којом је, рогобатним језиком закона речено, предвиђена могућност накнадног одобравања, односно увођења под законске одредбе спомен-обележја која су већ подигнута, а за која претходно није спроведен законом прописани поступак.
Плоча у Морињу постављена je 10. октобра 2022. године на бившем сабирном центру ЈНА у том месту крај Котора, открили су је министри вањских послова и одбране Ранко Kривокапић и Рашко Kоњевић (обојица из Социјалдемократске партије) са хрватским шефом дипломатије Горданом Грлићем Радманом и Томом Медведом, министром хрватских бранитеља.
Још тада је било јасно да је плоча постављена мимо процедуре коју предвиђа Закон о спомен-обележјима, односно без одлуке Владе и сагласности Општине Kотор. Убрзо после постављања плоче тадашња Управа за инспекцијске послове донела је решење о уклањању табле и обавезала Општину Kотор да га спроведе.
Спровођење тог налога и уклањање плоче у међувремену више пута спречили су припадници ВЦГ.
Основно државно тужилаштво у Kотору у августу 2023. одбацило је кривичну пријаву против Kривокапића и Kоњевића поднету од стране инспекције због постављања плоче.
"Током великосрпске агресије на Хрватску, овде је био логор, такозвани Центар Морињ (3. 10. 1991 - 18. 8. 1992) за заточене хрватске цивиле и браниоце. Сећамо се злочина почињених да би се осрамотили име и дух Црне Горе. Изражавамо жаљење за све патње које су проживјели заточени. Да се никада не понови!", записано је на плочи у Морињу, а хрватски министар вањских послова Гордан Грлић Радман својевремено је изјавио "Вијестима" да је за Загреб плоча у Морињу "исказ свијести народа Црне Горе" и тачка почетка нових односа након промене власти 2020. у Црној Гори.
"... И она управо таква каква јесте за нас представља мјесто пијетета и сјећања. Било какво дирање у њу, било би рушење изграђених односа између наших земаља", изјавио је тада Грлић Радман.
У међувремену, представници Удружења бораца ратова деведесетих и организације Михољски збор више пута су протестовали уз позив министру одбране Драгану Kраповићу да спроведе закон и уклони спомен-плочу у Морињу. То се, међутим, није десило.
Са усвојеним изменама противницима постављања плоче у Морињу избијени су из руку главни аргументи, Црна Гора прихватила је један од захтева Хрватске, а натпис на плочи остаје, како је то својевремено изјавио Грлић Радман "исказ свијести народа Црне Горе"...
Што се тиче осталих захтева Хрватске Црној Гори, они, и симболички, и морално и финансијски, и што се тиче достојанства државе и народа, нити су тежи нити лакши од ова два за чије су прихватање сада створени предуслови.
Хрватска је почетком ове недеље државама чланицама ЕУ проследила нови документ и тиме још једном потврдила услове које "Подгорица мора испунити пре него што постане чланица европског блока".
Осим табле у Морињу и имена безена у Котору, редом наведени су следећи услови: одштета за заточене у логору Морињ, а ради се, наводно, о око 300 хрватских држављана; "расветљавање судбине 14 несталих хрватских држављана"; процесуирање ратних злочина, укључујући и оне по командној одговорности; решавање имовинских права хрватских породица, укључујући 51 породицу из Тивта и друге из Боке которске; решавање питања границе на Превлаци и то по хрватским условима; и за крај повратак школског брода "Јадран".
Иначе, измене поменутих закона којима су створени предуслови за испуњавање два услова Хрватске за пријем Црне Горе у ЕУ, дошле су само који дан после састанка хрватске и црногорске комисије за питање брода "Јадран" у Загребу.
"Црна Гора остаје при свом ставу о власништву над школским бродом 'Јадран' и очекује да се овом питању, као и питању сукцесије војне имовине, приступи одговорно, стрпљиво и уз уважавање аргумената обе стране. Даље консултације и разматрање представљене документације треба да допринесу проналажењу одрживог решења, у духу добросуседских односа и конструктивног дијалога", саопштили су из црногорског Министарства одбране после тог састанка и додали како "Црна Гора одлучно наставља свој европски пут, остајући посвећена отвореном и конструктивном дијалогу, уз заштиту својих државних интереса".
И док се црногорска јавност замајавала утисцима са састанка у Загребу, без велике драме, и без велике буке у јавности, сасвим тихо, два хрватска услова су прихваћена.
Могуће је да ће брод "Јадран", као врх леденог брега, заиста бити остављен за финале процеса који је покренут.