
Хрватска академија знаности и умјетности и уцена Подгорице: Лекција како би изгледао пут Србије у ЕУ

Загреб је у својим притисцима на Црну Гору, која претендује да буде нова чланица Европске уније, одлучио да оде корак даље, тако што је послао државама ЕУ документ у којем наводи услове које Црна Гора мора да испуни пре него што постане њен део.
Ови захтеви нису нови, до сад невиђени, али је изненађење да је Хрватска одлучила да изађе из сенке и отворено испостави рачун за улазак ЕУ свом комшији.
То се коси, не само са поруком коју је невешта висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас данас послала – да је "важно да се процес проширења не претвори у низ билатералних питања", него и са декларацијом хрватског Сабора из 2011. о промовисању европских вредности, у време када је Хрватска завршавала процес приступања ЕУ и имала велике проблеме са Словенијом па је подржавала европске интеграције на основу индивидуалних резултата, а не граничних и билатералних спорова.
Ипак, чим се Хрватска домогла бриселске адресе и статуса Европљанина, комшијама је наставила да помера "међе" по старом балканском обичају.
Како је Хрватска прешла пут од 2011. када је Сабор прокламован принцип да билатерални спорови не смеју да коче проширење ЕУ до тога да се користе приступни преговори за заштиту хрватских националних интереса? И да ли иста судбина чека Србију на путу ка ЕУ?
Овај развој догађаја води пар година уназад на важан документ који је 2022. године објавила Хрватска академија знаности и умјетности (ХАЗУ) под насловом "Прилози за заштиту хрватских националних интереса приликом преговора Републике Хрватске с Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србијом у погледу њихова уласка у Еуропску унију".
Добро су позната нерешена питања Загреба и Подгорице – обештећење бивших заточеника у Морињу и спомен-плоча на том месту, проналажење 14 несталих особа, процесуирање ратних злочина, решавање имовинско-правних захтева хрватских држављана, питање границе у Боки которској, школски брод "Јадран" и промена имена которског базена.

Слични захтеви упаковани су и у документу ХАЗУ из 2022. године – загарантовани мандати Хрватима у Скупштини Црне Горе, заједничка номинација Бокељске морнарице као нематеријалног културног добра Црне Горе и хрватског народа при Унеску, заштита права хрватске мањине, повраћај имовине и решавање копненог и морског разграничења.
Посебно су поменути острво Ластавица са тврђавом Мамула, питања заштите Јадранског мора, управљања отпадом и могућег истраживања и експлоатације угљоводоника у Јужнојадранској котлини.
Академија је затражила и накнаду штете почињене током "напада на Хрватску", посебно на културној баштини, извињење за "почињена зла" и престанак онога што сматра присвајањем хрватске културне и књижевне баштине. Реч је о широко постављеном оквиру који обједињује ратно наслеђе, мањинска права, територијална и имовинска питања, културни идентитет и економске интересе.
Четири године касније, значајан део тих тема налази се међу захтевима које Загреб има према Подгорици.
Шта би чекало Србију
У документу од пет страница Хрватске академије знаности и умјетности посебно поглавље посвећено је и Србији.
У документу ХАЗУ Србији би у преговорима били испостављени захтеви да "престане с подстицањем непријатељства према Хрватској уз одрицање од великосрпске пропаганде".
Након тога, под примерима "великосрпске пропаганде" наводи се "јасеновачки мит", па се сходно томе, очекује да би Загреб Београду, у делу европског пута у ком се сада налази Подгорица, испоставио захтеве да се одрекне око 700.000 страдалих у озлоглашеном НДХ логору.
"Инзистирати на достави података из однесених архива након Другога свјетског рата (вратити архив Независне Државе Хрватске, архив ЈНА о крижним путовима и логорима, о хрватском прољећу итд.) и све што је релевантно за повијест Хрвата на хрватском етничком простору и шире", стоји у документу.
Међу препрекама, могли би да нам испоставе и питање "односа према Алојзију Степинцу" – духовном поглавару фашистичке и колаборационистичке НДХ за који су и хрватски европосланици раније тражили од Србије "помирљив тон".
Цео пасус посвећен је Српској православној цркви којој би Хрватска одузела имовину.
"Потреба дефинирања положаја Српске православне цркве у Републици Хрватској: православне су цркве државне цркве, па положај Српске православне цркве не може бити једнак у Србији и Хрватској, у којој та црква треба имати пуну слободу у јавном вјерском дјеловању бринући се за вјерски живот мањине, али реципрочно на разини колико је то омогућено хрватској мањини на подручју Србије. У Хрватској се мора избјегавати дјеловање Српске православне цркве које се може окарактеризирати политичким дјеловањем", стоји у документу.
Такође, услови се тичу и унутрашњих питања у Србији.
"Тражити одрицање од проглашења буњевачког говора Хрвата службеним у Суботици јер би се то могло схватити као део политичког плана идентитетскога растакања хрватске буњевачке заједнице у Војводини, дакле као потирање хрватског националног идентитета Буњеваца", пише.
Како се додаје, тражити "на свим пољима од Србије јавно и недвосмислено признање хрватског језика као посебног и независног стандардног језика, једног од службених језика Еуропске уније".
Посебно се односи на "одрицање од својатања и присвајања дубровачке књижевности".
Од Србије се очекује да призна "агресију" на Хрватску, првенствено плаћањем штете почињене у "походу" на Хрватску, све у смислу "моралног и економског извињења Хрватима за почињена зла", наводи се у документу из 2022, очекујући вероватно да сва зла начињена према Србима, озлоглашени логор смрти Јасеновац, прогон српског народа у акцијама "Бљесак" и "Олуја", и да као прави Европљани тамну страну историје избришемо из националног сећања зарад "светле" будућности.
Хрватски премијер Андреј Пленковић поновио је данас како Хрватска жели да Црна Гора оствари напредак ка ЕУ, али да се "реше питања која се односе на добросуседске односе и европске вредности".
"Ми смо сасвим транспарентно, и то ја лично и министар више пута, набројали осам тачака које су дуги низ година предмет нерешених питања, а везане су за европске вредности и око којих, нажалост, Црна Гора до сада није направила искораке. Имате пример Северне Македоније која је, кад смо имали загребачки самит 2000. године, била испред Хрватске у институционалном погледу. Они још нису отворили преговоре. Упркос тешком наслеђу, ми смо према Црној Гори приступили врло конструктивно. И у том конструктивном процесу смо издвојили оне тачке за које сматрамо да их Црна Гора треба да испуни јер су део онога што они будућим чланством у Европској унији треба да преузму као европске вредности", рекао је "конструктивно" Пленковић.
Коментаришући ова условљавања, председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је да је лицемерно то што Хрватска условљава Црну Гору испуњавањем захтева које, како тврди, ни сама није испунила пре уласка у Европску унију.
Он је истакао да је Хрватска у јуну 2011. године затворила преговоре са ЕУ о поглављу 23, које се односи на правосуђе и основна права, а да претходно није испунила, како наводи Линта, ниједан од захтева које сада поставља Црној Гори.
Према његовим речима, Хрватска не испуњава ни обавезе из Уговора о приступању ЕУ, који је ступио на снагу 1. јула 2013. године, а које се односе на кажњавање ратних злочина и друга питања. Линта је оценио да Хрватска због тога нема морално право да наступа као арбитар и поставља услове другима, а да истовремено не показује спремност да реши сопствене проблеме.
Позивајући се на податке Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права током ратних сукоба од 1991. до 1995. године, Линта је навео да је на територији под контролом хрватских војних, паравојних и полицијских снага постојало више од 200 логора и затвора у којима су српски цивили и заробљеници били изложени мучењу и убиствима.
Према тим подацима, кроз логоре и затворе прошло је више од 10.000 српских војника и цивила, док је више од 1.000 заточеника убијено или је преминуло од последица мучења. Линта је указао да највећи део српских логораша и затвореника није добио новчано обештећење од Хрватске.





