Други мандат турског генерал-мајора Озкана Улуташа на челу КФОР-а је завршен, а команду над међународним снагама на Косову и Метохији јуче, 14. октобра, преузео је италијански генерал-мајор Роберто Вергори. Шта Србима на Косову и Метохији доноси долазак италијанског генерала на чело КФОР-а и да ли има простора за (макар умерени) оптимизам?
Ваљало би нагласити да Улуташ одлази са чела КФОР-а у врло осетљивом тренутку: безбедност Срба на Косову и Метохији је нарушена, а истовремено се помиње оптимизација снага КФОР-а у јужној српској покрајини, што се тумачи у контексту изјаве министра одбране САД Пита Хегсета да би до 6. новембра требало представити најмање четири варијанте за могуће смањење америчког војног присуства у Европи.
Досадашњи командант КФОР-а Озкан Улуташ издваја се по томе што је био први турски официр који је командовао КФОР-ом, али и једини командант који је обављао ту функцију у два мандата. Период његовог командовања остаће упамћен по томе што је безбедност косметских Срба значајно угрожена, а утицај Турске значајно ојачан.
Приштинa је купила турске дронове "бајрактаре", турска државна компанија КМЕ потписала је уговор о изградњи фабрике муниције на КиМ, припадници тзв. косовско-безбедносних снага (КБС) обучавају се на војним академијама у Турској, док су Приштина и Анкара потписале споразум о војно-економској сарадњи, који предвиђа да Влада Турске обезбеди Приштини 200 милиона турских лира или нешто мање од четири милиона евра за јачање капацитета тзв. КБС.
С друге стране, управо је Улуташ најављивао постепену оптимизацију броја, распореда и ангажовања припадника КФОР-а на терену, укључујући и повлачење италијанских карабињера са главног моста на Ибру који спаја северни и јужни део Косовске Митровице, а током његовог мандата КФОР је започео и постепено укључивање припадника тзв. косовске полиције у безбедносну структуру КФОР-а код манастира Високи Дечани.
Тадашњи председник Србије Александар Вучић ово је, између осталог, поменуо и у писму које је упутио генералном секретару НАТО-а Марку Рутеу, а раније, поводом тога што је Анкара испоручила лажној држави наоружање и војну опрему, Вучић је рекао да је сасвим јасно да та чланица НАТО не жели стабилност Западног Балкана и да поново сања обнову Отоманске империје.
Долазак генерал-мајора Роберта Вергорија на место команданта КФОР-а, како оцењује каријерни дипломата Зоран Миливојевић, представља бољу околност за Србе на АП КиМ, јер је претходни командант, турски генерал, пројектовао политику своје државе на АП КиМ и имао разумевања за интересе приштинске стране, додајући да долазак италијанског генерала може позитивно да утиче на безбедносну ситуацију на терену.
Како је навео, Италија препознаје и промену односа снага у оквиру самог НАТО-а који именује команданта, али и препознаје утицај америчке стране која се све више интересује за овај регион и више уважава српски фактор у пројекцији својих будућих интереса у региону.
"Америчка страна је изразила незадовољство према приштинској страни и политици коју спроводи Аљбин Курти. У тој пројекцији интереса, италијански генерал је ближи ономе што Америка види у овом простору, и ту се понавља нешто што су они већ учинили у случају БиХ, где су за високог представника предлагали Италијана. Америка се у својој пројекцији интереса више ослања на Италију него на Немачку, Велику Британију и неке друге", објаснио је Миливојевић за Танјуг, истакавши да је италијански генерал на месту команданта КФОР-а боља позиција за Србе зато што ће бити мање изражен интерес који се коси са интересима српске државе и српског народа када је реч о АП КиМ, напоменувши да су Италијани ти који су штитили српске интересе у случају Високих Дечана и моста на Ибру.
Званични Београд, истакао је Миливојевић, лакше ће моћи да разговара са италијанским командантом. На питање колико промена на челу ове мисије може да утиче на безбедносну ситуацију на терену, Миливојевић је оценио да ова промена команданта КФОР-а може значајно да утиче на безбедносну ситуацију на АП КиМ, као и да се долазак италијанског генерала може посматрати и као прилика да се питање безбедности Срба поново стави у први план НАТО-а зато што је Вергори главни који одлучује по свим питањима, као што је питање отварање моста на Ибру.
Историчар и аналитичар Срђан Граовац оцењује за РТ Балкан да је свакако повољније то што на челу КФОР није официр из Турске, јер је Турска једна од главних земаља када је у питању наоружавање Албанаца.
"Турска своју моћ на Балкану пројектује преко Албанаца и албанског фактора, а ту постоје историјске и традиционалне везе. Турска се ослања на албански фактор вековима када је у питању њихова политика на овим просторима. С обзиром на неосманистичке тежње, Турци су играли кључну улогу и у подршци и у наоружавању Албанаца", истакао је Граовац.
Подсетимо, након што је преузео дружност, генерал Роберто Вергори је посетио манастир Грачаницу, заједно са командантом Савезничке команде здружених снага НАТО-а у Напуљу, адмиралом Џорџом М. Викофом.
Вергори је током своје каријере више пута био ангажован у међународним мисијама, између осталог, на КиМ, у Северној Македонији, Авганистану, Либану и Либији. У октобру 2021. године преузео је команду над Падобранском бригадом "Фолгоре" чији су припадници били ангажовани у мисији Кфора на КиМ, између осталог и на заштити манастира Високи Дечани.
Ипак, Граовац напомиње да избор Италијана, који је чувао манастир Високи Дечани, неће драматично променити ситуацију, без обзира на његове личне сентименте због тога што ће он поступати по команди виших инстанци, јер је он пре свега официр.
"Јасан је став и јасна је политика НАТО-а на Косову и Метохији. У сваком случају, за нас је и то позитивна вест, јер нећемо имати некога ко ће отворено и јасно подржавати албански фактор и великоалбанске тежње на КиМ", закључио је Граовац.
Вергори је посетио Грачаницу, оцењује Граовац, очигледно је и везан за Српску православну цркву, а постоји и традиција италијанског чувања српских православних светиња на КиМ.