Када је пре годину и по дана, на таласу Трампове нове политике, потпредседник САД Џеј Ди Венс на безбедносној конференцији у Минхену поменуо да би Сједињене Државе могле да крену у велико повлачење трупа из Европе, на Косову и Метохији, у апарату лажне државе, настала је права пометња.
Приштинска власт је тада жестоко погођена објавом да обустава америчке помоћи обухвата и 18 пројеката УСАИД-а у лажној држави, укупне вредности око 162 милиона долара. Такође, најава великог повлачења америчке војске из Европе, сходно томе и из Бондстила, процењено је, била би ударац од кога би се лажна држава тешко опоравила.
Годину и по касније, вероватно у намери да предупреди такве стресне ситуације и векторе америчког утицаја на Косову да зацементирају заувек, Куртијева власт је поново у великој офанзиви чији је циљ да Бондстил постане – стална америчка база у срцу лажне државе. Јер, за протеклих 27 година, властодршци у Приштини довођени су до нервног слома, не једном, него два или три пута, најавама да би Американци могли да дигну руке од Бондстила.
После изјаве Аљбина Куртија од пре десетак дана да је са америчким сенаторима разговарао о том захтеву, те њихове изјаве да би то питање "требало озбиљно размотрити", јавио се и косовски тзв. министар одбране Ејуп Маћедонци који је изјавио да ће ускоро "почети разговори између тзв. Косова и Сједињених Америчких Држава о могућности да камп Бондстил постане стална америчка база".
"Детаљи ће бити изнети након почетка разговора. Разговори ће ускоро почети. Добили смо позитиван одговор америчке стране да се о томе разговара. Ништа још није одлучено, али ће се о томе дискутовати", рекао је Маћедонци за Теве 1.
Од лета 1999. године када је 94. инжењеријски грађевински батаљон америчке војске, заједно за приватном корпорацијом "Kellogg, Brown and Root" крај Урошевца подигао базу ограђену два и по метра високом оградом, то место постало је и срце и душа територије отете од државе Србије. За Албанце "друга Мека и Медина, Ватикан, темељ, симбол слободе, тачка ослонца, стожер младе демократије". "Косово" је Бондстил, Бондстил је "Косово", често се чуло у лажној држави.
Да ли је нова иницијатива заиста Куртијева, или је можда америчка, а Курти и Маћедонци су и овога пута послужили само као држачи мегафона, остаје да се види.
"Не знам да ли је то оригинална идеја Куртија и Маћедонција, више мислим да су они звучници неког америчког извора како би то допрло до јавности. Мислим да се Албанци много не питају, они желе да у политичком смислу капитализују једно такво решење и намеру САД, ако је она реална", каже у разговору за РТ Балкан генерал у пензији Митар Ковач, некадашњи начелник Управе за стратегијско планирање Министарства одбране Републике Србије.
По његовим речима "није спорно да Америка одавно тестира многе локације у Европи, нарочито на југо-истоку за померање својих снага из централног дела континента".
"Територија Косова и Метохије одавно је од интереса за Сједињене Државе, посебно после агресије НАТО. Бондстил јесте био база НАТО, али, скоро искључиво то је база САД, односно америчког војног контигента. Рекао бих да САД тестирају решења и после НАТО-а јер, није Америка сигурна да ли ће НАТО преживети уопште, а камоли овакав какав је данас. САД желе да задрже снаге у Европи и са НАТО-ом и без НАТО-а и у том контексту источно-европске земље, нарочито Пољска јесу од посебног интереса, а на југо-истоку поред Албаније и Косово", каже генерал Ковач.
За нашег саговорника, у садашњем односу снага у свету, у контексту светских промена, сасвим је, зашто да не, легитимно и велико политичко питање за САД – да ли остати са базом у оквиру Косова, или у оквиру Србије.
"Србија има легитимно право, ако се покрене процес, да она води преговоре са САД јер је то изворно, и по међународном праву и даље територија Републике Србије. Ја говорим о правој адреси, ако то САД заиста желе, поготову о духу поправљања политичких односа, и, било би логично да о томе разговарају са Србијом", каже генерал Ковач.
Он је уверен да тачка Косова, није Сједињеним Државама битна због некакве лажне државе, јер је "и Америка свесна да ће то Срби једном, пре или касније вратити", већ Америка на тај простор гледа из разлога геостратешког позиционирања.
"Нема важније тачке у југо-источној Европи, по многим експертима, од територија Косова. Ово, имајући у виду ваздушни простор, копнени простор, комуникацијске правце који са мора иду у простор Балкана и Црноморски регион. Управо Црноморски регион, а ту у ширем контексту гледам и Кавказ и шире подручје, од посебног је интереса за Запад, а посебно за Америку", речи су генерала Ковача.
Подручје Косова и Метохије и шири простор, последњих година и деценија увелико се "опремају", сасвим је логичан закључак за нашег саговорника, за неке будуће геостратешке потезе.
"Одавно се то припрема, и чим се Америка определила да прави три базе у Албанији, и специјалних снага и ваздухопловну и поморску, то говори о значају овог простора. Ту је и ауто-пут који иде и преко наше територије, преко КиМ, и наставља у унутрашњост Србије преко Мердара ка Нишу и даље у свим правцима, ка Бугарској, ка Црноморском региону, ка Румунији", каже Ковач.
Он је уверен да је то део јединственог плана, али, то не значи да променом стратегије САД и проналажењем решења са Руском Федерацијом неће доћи до промене њиховог односа према Балкану ако то постане интересна сфера, у договору са САД, од стране Руске Федерације.
"Природно би било да Америка након захлађења односа и са Немачком, не изађе у сусрет офанзивним намерама Берлина, да се шири на Исток или ка Блиском истоку. Тако нешто Америци не треба и можда би радије видела снаге или политички утицај Русије на Балкану, него немачки утицај", сматра Ковач.
Куртијев министар Маћедонци у изјави о бази Бондстил поменуо је и извесне финансијске аранжмане, укључивање Приштине у "суфинансирање" пројекта, па остаје питање колико је слабашна економије лажне државе уопште у стању да се укључи у такав посао.
"Не знам шта би они могли ту да суфинансирају, могли би једино да им дају бесплатну струју, воду, друге ресурсе. Приштина није у стању да финансира и своје елементарне потребе, а камоли да помаже такву базу", каже Ковач.
Иначе, Куртију ово није први пут да ултимативно од САД тражи да Бондстил претвори у сталну америчку базу. Тај захтев изнет је и током посете премијера лажне државе Вашингтону 2022. године, али је професор Универзитета Колумбија Дејвид Филипс тада изјавио да би "једна од првих ствари које Трамп може да уради" могла да буде – "постепено затварање Бондстила".
Шта се у међувремену код Трампа променило и колико је захтев Куртија сада реалан, односно да ли ће завршити у некој од фиока Пентагона, видеће се веома брзо.
Претходно, 2011. године, тадашњи амерички амбасадор у Приштини Кристофер Дел изјавио је да ће због високих финансијских трошкова америчка база крај Урошевца "ускоро бити затворена". Камп је, додао је амбасадор "тежак финансијски терет", а читав приштински естаблишмент тада је, из свег гласа, закукао, прорадили су кулоари, лобисти, па је база претекла.
Поред осталог, Бондстил је остао познат и по томе што је 2001. кроз ограду високу два и по метра, из најчуваније базе у Европи "побегао" Фљорим Ејупи, Албанац осумњичен да је у Ливидацама крај Подујева са 100 килограма експлозива дигао у ваздух аутобус "Ниш експреса" и убио 12 Срба. Остало је тајна како су маказе којима је Ејупи тада исекао жицу ограде, прошверцоване у тако чуван простор, да ли у пити савијачи или у торти. Али, бегунац је ухапшен годину дана касније у Тирани, а затим и правоснажно ослобођен, односно награђен за терористички акт.