Председник Скупштине Црне Горе и лидер Нове српске демократије Андрија Мандић, најавио је јуче да ће се "у времену које предстоји" тек позабавити улогом Мила Ђукановића у грађанском рату на простору бивше СФРЈ, додајући да се "једноставним и необоривим" доказима лако потврђује "чак и командна одговорност" Мила Ђукановића у тим догађајима.
Додајући да не жели да квари "данашњи свечани тренутак гласања за измене Устава", Мандић је на овај начин реаговао на, како је рекао, "бруталне оптужбе и неистине некадашњег председника Црне Горе Мила Ђукановића".
Претходно, Ђукановић је у великом интервјуу "Побједи" рекао да су "безочне измишљотине великосрпских националиста и њихове послуге у Црној Гори" да је он "ништа мање него виновник геноцида у Сребреници".
Полемика је, иначе, почела током скупштинске расправе о Мандићевој смени са места председника парламента, када је Мандић рекао да је из Црне Горе слато гориво Републици Српској након што је Милошевић 1994. године затворио границу на Дрини и увео санкције руководству босанских Срба.
"Рат би се завршио 1994. године да није било ДПС-а", рекао је Мандић, додајући да није било те помоћи, можда не би дошло ни до догађаја у Сребреници наредне године.
"У посљедње време учестале су безочне измишљотине великосрпских националиста и њихове послуге у Црној Гори да сам ништа мање него виновник 'геноцида' у Сребреници. То сам дуго игнорисао, јер је с ону страну памети. Истовремено, водио сам се максимом да је важније од тога што вам неко каже – ко вам то говори. Ту лаж пласира националистичка руља која се непогрешиво активира када треба да сакрије своје прљаве трагове, служећи се опробаним ујединитељским рецептом – мржњом према другима. Ево неко време, поново, према Црној Гори, Црногорцима и према мени", рекао је Ђукановић одговарајући Мандићу.
У низу увреда, Ђукановић је, поред осталог, оптужио Мандића да је "најокорелији изданак злочиначке ратнохушкачке политике Београда из тог и каснијег времена", "све до глумачког уласка у улогу председника парламента", да је "љути непријатељ црногорске државе и свега црногорског", "лажни штрајкач глађу због црногорског признања Kосова", "скоројевић у проевропској државној политици Црне Горе и шерпас Марте Kос у походу на Боботов кук".
Ђукановић је додао да би се од "те врсте људи" могло очекивати све али "не и да упиру прстом у њега", зато што је Влада на чијем је челу био "комшијама из Херцеговине достављала хуманитарну помоћ у време кад им је леђа окренуо и онај што их је гурнуо у тај безумни рат".
Војсци Републике Српске, није, додао је, за тенкове требала "Ђукановићева нафта", нити су тенковима "побили више од 8.000 босанских муслимана у Сребреници".
Најновији у низу сукоба некадашњег председника Црне Горе и лидера НСД-а, сада на функцији председника црногорског парламента, долази у тренутку када су се на европском путу Црне Горе испречили хрватски захтеви, поред осталог и високо рангирани за "процесуирање ратних злочина, укључујући и оне по командној одговорности".
Да ли и какве везе обнављање сукоба око улоге Ђукановића у рату у бившој СФРЈ и то баш у овом тренутку, има са хрватским захтевом око процесуирања ратних злочина, "укључујући и оне по командној одговорности", показаће се веома брзо.
Иначе, Ђукановићу и Мандићу није први пут да укрштају копља око улоге бившег премијера и председника Црне Горе у рату 90-их у бившој СФРЈ, посебно у догађајима у Сребреници 1995. године.
Још почетком 2000. Мандић је у Скупштини Црне Горе, тада као део Српске народне странке, касније НСД-а редовно подсећао Ђукановића не премијерску улогу у ратовима 1991. и касније до 1997. године. У тим иступима Мандић је подсећао Ђукановића на ратне изјаве с почетка 90-их.
Велики сукоб ове двојице догодио се и 2009. после усвајања Декларације о прихватању резолуције Европског парламента о Сребреници. Мандићева коалиција противила се овој декларацији, ДПС је био иницијатор а Мандић је тада резолуцију оцено као лицемерје владајуће партије која "покушава да сапере сопствену одговорност из времена када је тесно сарађивала са руководством са Пала и из Београда".
Кулминација сукоба догодила се 2021. када је црногорски парламент, после смене ДПС-ове власти усвојио нову "Резолуцију о геноциду у Сребреници". Мандић и његова коалиција резолуцију су назвали "антисрпском", а током дебате Мандић је поновио да "ако се већ говори о политичкој одговорности, онда Ђукановић и његова партија морају бити први на тапету због званичне помоћи Црне Горе Војсци Републике Српске током прве половине деведесетих".
Улога црногорског руководства у догађајима у Сребреници 1995. године и пре тога, била је, иначе, предмет неколико сусрета и разговора "Мајки Сребренице" и Мила Ђукановића.
Тако је јуна 2021. Ђукановић, тада председник Црне Горе примио делегацију "Мајки Сребренице" и то у тренутку када је у Скупштини Црне Горе трајала расправа о смени министра правде Владимира Лепосавића због негирања "геноцида" у Сребреници. Ђукановић је тада изразио дубоко поштовање према "Мајкама Сребренице", а представнице удружења захвалиле су Ђукановићу на његовом "дугогодишњем јасном ставу према Сребреници".
Три године касније, маја 2024. Ђукановић је добио и званичну потврду "Мајки Сребренице" о свом статусу у догађајима из јула 1995. године.
После нових оптужби Демократског фронта и Мандића око улоге Ђукановића у рату деведесетих у Босни и у Сребреници, "Мајке Сребренице "издале су званично саопштење и стале на страну Ђукановића.
"Никад и нигде нисмо нашле документ који упућује да је Мило Ђукановић био учесник или имао било какве везе са геноцидом у Сребреници", званично је тада саопштено из тог удружења уз захвалност Ђукановићу "на свему што чини за жртве и њихове породице".
Тај став "Мајки Сребренице" у међувремену је постао један од кључних аргумената које и Ђукановић и странка коју је до пре коју годину водио користе како би одбацили оптужбе Мандића о "командној одговорности" бившег председника Црне Горе за злочине у рату 90-их.
Да ли ће Милу Ђукановићу потврда "Мајки Сребренице" бити довољна да стави тачку на учешће у ратовима у бившој СФРЈ, те какве "једноставне и необориве доказе" о командној одговорности бившег премијера и председника има Мандић, видеће се у расплету који следи, историјски гледано, веома, веома брзо.