Специјални представник генералног секретара Уједињених нација и шеф Мисије УН на Косову (УНМИК) Петер Дуе на седници Савета Безбедности рекао је да напредак у дијалогу Београда и Приштине под посредством ЕУ остаје кључан за нормализацију односа и позвао на спровођење постигнутих Споразума, пре свега оснивање Заједнице српских општина, док је српски министар спољних послова у техничком мандату Марко Ђурић нагласио да ће наша земља захтевати правду за жртве свих злочина који су почињени на територији КиМ.
Петер Дуе је, образлажући извештај, подсетио на константну репресију са којима се сусрећу Срби на Косову и Метохији. Почевши од избора, преко напада на Србе на КиМ и одузимања личне имовине.
"Када се узму сви заједно, појачавају перцепцију несигурности и неједнаког односа према косовским Србима, што смањује поверења и утиче на мултиетнички карактер Косова", почео је Дуе.
Нагласио је да је после 15. септембра, када је завршен извештај, стигла и осуда за бившег председника Хашима Тачија и још тројице чланова тзв. ОВК, али да су они осуђени за ратне злочине, али не и злочине против човечности.
Позвао је поново на потпуну сарадњу власти Београда и Приштине, као и да се одговорни за злочине у Бањској и на каналу Ибар-Лепеница приведу правди.
"Политичка неслагања су део демократског живота, али продужен институционални застој носи последице образовање институција је зато охрабрујуће. Политички застој делује да је превазиђен и сада приоритет треба да буде ефикасна владавина која ће бити у корист свих заједница", додао је Петер Дуе.
Поздравио је избор председник косовских институција, оцењујући да је успостављање институција охрабрујући знак.
"Још 1.577 особа воде се као нестале... Охрабрујем стране да омогуће приступ архивама које би могле помоћи да се расветле њихове судбине", рекао је Дуе.
"Недавна ископавања и идентификација посмртних остатака донели су одређену меру спокоја породицама, али истовремено служе и као подсетник на трајну патњу оних који још увек чекају одговоре. Позивам све стране да осигурају да приступ питању несталих лица остане хуманитаран, усмерен на жртве и ослобођен политизације."
Оценио је и да је у протеклих шест месеци дошло до повећања тензија на КиМ и у региону и подсетио да су се на северу КиМ и другде повећале тензије око међуопштинских и питања везаних за имовину, укључујући рушења и исељења.
"Ови догађаји су покренули питања у вези са имовинским правима, правичним поступком и потенцијалним социоекономским последицама по локалне заједнице и предузежа. Забринутост је и даље присутна у вези са застојем у реинтеграцији судија и тужилаца косовских Срба, као и ограничењима слободе изражавања, укључујуц́и употребу знакова, симбола и језика повезаног са невец́инским заједницама", подсетио је.
Додаје да се здравствене и образовне установе којима управља Београд, као и Српска православна црква и даље суочавају са изазовима који произилазе из затварања и одлука које утичу на приступ верским и културним локацијама и обављање ходочашц́а.
"То појачава перцепцију несигурности и неједнаког третмана међу косовским Србима, нарушавајуц́и поверење и утичући на мултиетнички карактер Косова", закључио је Дуе.
Министар спољних послова Србије, у техничком мандату, Марко Ђурић почео је излагање пресудом четворици вођа тзв. ОВК.
"Дана 16. септембра у судници у Хагу, четири човека који су некада имали огромну политичку и војну моћ су у првом степену осуђени за ратне злочине. Њихова имена су позната овом Савезу, а то су Хашим Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Салими и Јакуб Краснићи", почео је Ђурић.
"Пресуда се између осталог односи на 96 убијених људи, 96 људских живота, 96 прекинутих прича и породица које већ више од четврт века носе терет тих губитака. Правда је морала отићи корак даље", додао је.
Истакао је да су оптужбе за злочине против човечности остале без осуде, а многи други злочини остали некажњени.
"Убиство српских жетелаца у Старом Грацком, све до убиства на Радоњићком језеру, као и прогона и масовног егзодуса Срба и свих неалбанаца. Правда се не може сматрати задовољеном док толико жртава чека одговоре", истакао је Ђурић.
Ђурић је упозорио је да су неке од најистакнутијих политичких личности у Приштини и Тирани реаговале су нападима на пресуду некадашњих лидера ОВК.
"Аљбин Курти је назвао пресуде неприхватљивом неправдом. Председник Албаније Бајрам Бегај изјавио је да ништа не може укаљати ОВК и поновио је слоган 'Слобода има име'... Жртве су имале имена. Оне нису биле фуснота у туђем националном наративу. Нису биле непријатност чију одговорност треба избећи. Била су то људска бића, Срби, Албанци и други, чија су права и животи били важни", рекао је Ђирић.
Како је навео, овом пресудом је утврђена индивидуална одговорност, а подсетио је и на албанске породице које су биле жртве злочина тзв. ОВК.
"Али постоји огромна разлика између одбране права на правично суђење и рећи читавом друштву да суд нема право да његове наводне хероје прогласи кривим."
Ђурић је оштро осудио измене закона којима Приштина настоји да ограничи мандат Специјализованих већа Косова, који је усвојен неколико седмица после изрицања пресуде.
"Став Србије остаје јасан – правда за жртве никада не сме никада да буде жртвована политичким интересима. Тражимо правду за сваку жртву, и српску и албанску. Не српску верзију правде. Не албанску верзију правде. Правду која је иста за све", рекао је Марко Ђурић.
Према његовим речима одговорност лежи на онима који су основали и подржали ову институцију, јер они морају да обезбеде да злочини над Србима и свим неалбанцима не буду поново бачени под тепих.
Извештај, како је навео Ђурић, бележи рушења кућа и имовине у власништву Срба у околини језера Газиводе, као и озбиљне наводе о полицијском злостављању.
"Замислите да се у 21. веку руше домови читаве једне заједнице док њихови власници и даље настоје да своја права одбране пред законом. За те српске породице порука је поражавајућа – њихови домови, њихова имовина и њихова будућност им могу бити одузети у сваком тренутку", рекао је Ђурић.
Наводећи да је заштита приватне својине дубоко укорењена у америчкој уставној традицији и да је један од стубова цивилизације, указао је да су ипак ове године у срцу Европе, српске породице на Косову и Метохији гледале рушење својих породичних кућа и својине, док су њихови правни захтеви остали нерешени.
Ђурић је навео да у 21. веку сведочимо призорима који би требало да припадају далекој прошлости и додао да то шаље породицама поруку да право на дом, право на приватну својину и заштита закона на неки начин зависе од тога да ли сте Србин.
Позвао је све да помисле на српског грађанина који улази у судницу, али више не верује да систем разуме његов језик, његова права или његову заједницу.
"Зато реинтеграција српских судија, тужилаца и судског особља није технички детаљ. Она је део обнове поверења без којег правда не може да функционише", истакао је Ђурић.
Амбасадори Савета безбедности Уједињених нација размотрили су шестомесечни извештај о раду Унмика и Еулекса у чијој се, унапред објављеној верзији, наводи да је "напредак у спровођењу Бриселског споразума остао ограничен", те да су порасле тензије између приштинских власти и локалних самоуправа, нарочито на северу КиМ.
Указује се и на хапшења више Срба због наводних ратних злочина, као и на пресуде тројици Срба због догађаја у Бањској из септембра 2023. године.
Такође се наводи да су затварање и ометање рада институција које функционишу у систему Србије додатно појачали забринутост Срба у погледу приступа услугама и правне сигурности. Међу разлозима за забринутост помињу се и ограничења у вези са верским и културним симболима.