Не стишава се бура у Црној Гори, али и шире, поводом одлуке Владе Црне Горе да промени назив базена у Котору и легализује накнадно спорну спомен-плочу у Морињу. За председника Демократске народне партије (ДНП) Милана Кнежевића то је капитулација Црне Горе пред Хрватском, док европска комесарка за проширење Марта Кос поручује да билатерална питања две земље нису део преговарачког процеса, али да морају бити решена јер је за даљи напредак Црне Горе неопходна сагласност свих 27 држава чланица.
Променом назива базена у Котору и решавањем питања плоче у Морињу, Црна Гора је испунила два од осам захтева које јој је испоручила Хрватска како би их подржали за чланство у Европској унији.
За Милана Кнежевића овим је Црна Гора постала филијала Загреба, звана "Црвена Хрватска", што је, како каже, срамота за сваког Србина и Црногорца.
"Нажалост, Црна Гора коју сам напустио пре неколико дана, данас је капитулирала пред Хрватском и прихватила први од два 'увјета', што би рекао Андреј Пленковић, а то је да промени име базену у Котору који је био назван по славном црногорском и југословенском ватерполисти Зорану Џимију Гопчевићу и да заштити плочу у Морињу на којој пише да је 'у току великосрпске агресије на Хрватску овде био логор у којем су мучени и убијани хрватски грађани и војници'", навео је Кнежевић на Инстаграму.
Он је навео да су овим чином у Црној Гори још једном отворили Јасеновац, ископали Корићку и Јадовну јаму, отворили Доњу Градину, покренули збегове, прогоне и погроме.
"Опет смо масакрирали Вукашина из Клепаца, запалили 700 Срба у цркви у Глини, опет смо благословили и поздравили 'Бљесак' и 'Олују', опет смо отворили Жуту кућу и понизили нашу свету земљу Косово и Метохију. И што је најгоре, поново смо издали Србију и издали смо сами себе. Или што би рекао велики песник 'моја Црна и све црња Горо нема већег бесмисла и жртве него твоје за завет залудњи, страшно ли је што те више нема, а страшније што и сад постојиш'", навео је он.
Кнежевић је подсетио да у Морињу није страдао ниједан Хрват.
"По прсту није ударен, нити му је нанесено било какво зло, али је ова издајничка влада на челу са Милојком Спајићем, за којег су ме уверавали да је највећи Србин у Црној Гори јер се зове Милојко, прихватила да исплати ратну одштету од 17 милиона евра за непостојеће жртве и Законом о обележјима заштити фалсификат да се тамо десила велоксрпска агресија иако је Мило Ђукановић позивао и Србе и Црногорце да 90-их година бране Устав СФРЈ од повампирених усташких хорди, иако је говорио да је замрзео шах због (хрватске) шаховнице и да ћемо се једном за свагда обрачунати са приученим бољшевићким картографима који су направили границе у којима Дубровник није српски град", казао је, између осталог, Кнежевић у обраћању објављеном на Инстаграму.
Кос: Црна Гора на добром путу
Са друге стране Марта Кос је поручила да билатерална питања између Црне Горе и Хрватске нису део преговарачког процеса са Европском унијом, али морају бити решена јер је за даљи напредак Црне Горе неопходна сагласност свих 27 држава чланица.
Истакла је да Хрватска има своје интересе, али да је охрабрује што је Црна Гора последњих дана направила кораке ка решавању отворених питања. Она сматра да је потписивање приступног уговора до лета 2027. реално и да Брисел подржава визију да Црна Гора постане 28. чланица ЕУ 2028. године.
"Треба направити разлику између техничког процеса и подршке коју свака држава кандидаткиња мора да добије од свих 27 чланица Европске уније. Драго ми је што је последњих дана Црна Гора направила кораке и што дијалог између Хрватске и Црне Горе постоји. Мислим да сте на добром путу да се реше и ова билатерална питања", навела је она.